Tatjana Tagirov
Tatjana (Tanja) Tagirov (Zagreb, 8. maj 1961—Beograd, 7. jul 2017) je jugoslovenska, hrvatska i srpska novinarka, aktivistkinja i pravnica.
Tatjana Tagirov | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. мај 1961. |
| Место рођења | Zagreb |
| Датум смрти | 7. јул 2017. (56 год.) |
| Место смрти | Beograd |
Biografija уреди
Rođena je 8. maja 1961. u Zagrebu (Hrvatska)[1]. Nakon osnovnog i gimnazijskog školovanja u Gospiću i Ogulinu[2], 1984. diplomirala na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu[3]. Novinarstvom je počela da se bavi 1983. godine, prvo na Radiju 101, koji je u to vreme bio u eksperimentalnoj fazi rada, a zatim od 1984. do 1991. u Večernjem listu, gde je pratila pravosuđe i izveštavala s velikih suđenja pišući za crnu hroniku.[3] Posebno se istakla znalačkim praćenjem politički motivisanih suđenja u Bihaću i Nišu.[2] Istovremeno je pisala za Danas, Start i druga izdanja kuće Vjesnik, a od 1985. godine radila je i za omladinski list Polet. Od aprila 1991. do sredine 1992. radila je na televiziji YUTEL, prvo u zagrebačkoj i potom u sarajevskoj redakciji.[4] Nakon prestanka emitovanja Yutela, dve godine se bavila advokaturom, sarađujući s Građanskim odborom za ljudska prava i aktivirajući se u mirovnom pokretu. Bila je među osnivačima Antiratne kampanje Hrvatske gde se prvenstveno bavila zaštitom ljudskih prava. Od 1993. radila je kao novinarka i urednica u ARKzinu, glasilu Antiratne kampanje Hrvatske, pišući kolumnu pod egidom »J'accuse«. Pisala je i za Svijet, Globus, Nacional, Slobodnu Dalmaciju, Vreme, NIN, itd. Od 1996. do 2001. živela je i radila na relaciji Zagreb–Beograd. Učestvovala je na jednom od prvih sastanaka međunarodne mreže Žena u crnom.[2] Od 2000. živela je u Beogradu, delujući kao dopisnica zagrebačkih medija, među kojima se ističe saradnja s nedeljnikom Novosti. Od 2002. bila je honorarna dopisnica HINA-e iz Beograda, a povremeno je pisala za beogradski Danas i splitsku Slobodnu Dalmaciju. Petnaestogodišnji status slobodne novinarke okončala je 2005. zaposlivši se u Vremenu.[4] Pisala je i za zagrebački nedeljnik Novosti.[5] Umrla je 7. jula 2017. u Beogradu od posledica karcinoma.[6] Sahranjena je na beogradskom Novom groblju.[7] Opraštajući se od Tanje Tagirov u ime prijatelja iz Zagreba, Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih znanosti iz Zagreba je rekao: "Nema nikoga ko je proteklih trideset i više godina pripadao slobodarskom, antiratnom, prijateljskom i normalnom Zagrebu, a da nije bio njen prijatelj i da je nije duboko poštovao. Cenili smo je zbog toga što je bila hrabra, slobodna, pisala je lepim rečenicama, bila protivnica onima kojima smo mi protivnici i saveznica onima kojima smo i mi saveznici."[7] Dok je glavni urednik lista Vreme, Dragoljub Žarković, Tanju Tagirov okarakterisao kao "dobri, bučni duh Vremena".[7]
”Sve ove naše države nastale su na zločinu. Ovaj rat nije bio rat s nekakvim višim ciljevima, nego se zasnivao na tome da se ubije susjed zato jer je druge nacije ili vjere, a u krajnjoj liniji zato da bi mu se oteo frižider, televizor, stan ili kuća."[2] —Tanja Tagirov
Reference уреди
- ^ „Ljudskost i hrabrost, na sav glas - In memoriam – Tatjana Tagirov (1961–2017) - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2017-07-12. Приступљено 2023-02-14.
- ^ а б в г Zajović, Staša (2022). ŽENSKA mirovna agenda : 2023. Beograd: Žene u crnom. ISBN 9788685451898.
- ^ а б „Tanja Tagirov: Arkzin je bio naš izmišljeni otok! – VoxFeminae”. voxfeminae.net. Приступљено 2023-02-14.
- ^ а б Evropa, Radio Slobodna (2007-12-13). „Život iz Kiševe fusnote”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-02-14.
- ^ „Tatjana Tagirov otputovala u Nebesku redakciju | autograf.hr”. web.archive.org. 2017-09-13. Архивирано из оригинала 13. 09. 2017. г. Приступљено 2023-02-14.
- ^ Lupiga. „ZA SJEĆANJE NA KOLEGICU: Svi životi Tatjane Tagirov”. Lupiga (на језику: хрватски). Приступљено 2023-02-14.
- ^ а б в Vulović, Neda (2017-07-11). „Oproštaj od Tatjane Tagirov”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-02-14.