Vicia grandiflora
Жута грахорица (лат. Vicia grandiflora) је зељаста биљка из фамилије лептирњача (лат. Fabaceae). Назив рода Vicia у преводу значи ''грахорица'', а придев grandiflora у преводу значи ''великоцветна'' по чему се ова биљка и карактеристично препознаје.[1]
Опис уреди
| Vicia grandiflora | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Fabales |
| Породица: | Fabaceae |
| Потпородица: | Faboideae |
| Род: | Vicia |
| Врста: | V. grandiflora
|
| Биномно име | |
| Vicia grandiflora | |
Једногодишња или приземљујућа вишегодишња биљка. Изданак је покривен маљама или може бити потпуно го, светло-зелене боје. Стабљика је при основи разгграната, висине од 30 до 60 центиметара, полуусправљена. На листовима се налази 2/3 до 7 пари танких листића, који су по облику веома разноврсни. Поред листова на стабљици се налазе и слабе, углавном разгранате рашљике, које су и карактеристичне за фамилију којој врста припада. Листићи на доњем лишћу су обрнуто јајасте до обрнуто срцасте форме, углавном испод 1 центиметар дужине, на врху често дубоко урезани с малобројним бочним нервима. Листићи на горњем лишћу су обрнуто јајасте до линеарне форме, дугачки 1 до 3 центиметра и широки од 2 до 8 милиметара, на врху заобљени, право пресечени или урезани с кратким шиљком и с око 12 бочних нерава. Залисци су мали, дуги од 3.5 до 4 милиметра, горњи јајасти и целог обода, док су доњи полукопљасти с малом нектаријом у доњем делу и назубљени. У пазуху самих листова налазе се углавном по 2 цвета, дужине од 2.5 до 3/3.5 центиметара. Цветна дршка је дугачка од 2 до 8 милиметара, а цветови у односу на стабљику штрче. Чашица је ваљкастог облика, чашична цев је дугачка од 7 до 8 милиметара. Чашични зупци су право, ланцетасто шиласти, видно краћи од чашичне цеви. Круница бледожута, специфично грађена из 3 дела: заставица (vexillum), крилца (alae) и чунић (carina). Крилца и врх чунића су љубичасте до зеленкасте боје; заставица је дугачка до 2 центиметра и исто толико широка, при врху благо урезана, гола. Крилца су двоструко дужа од чашице и дужа од чунића. Стубић је с унутрашње стране го, док је са спољашње стране прекривен длакама. Плод је махуна линеарно-пљоснате форме, дужине 3.5 до 5 центиметара и ширине од 6 до 8 милиметара. Док су незреле прекривене су длакама, а кад сазру су голе, црне и са слабо израженом мрежастом нерватуром. Семе је округло, спљоштено, дугачко од 3 до 3.5 милиметара, мрке боје с црним пегама; пупак је линеаран и обухвата 2/3 до 3/5 обима семена. Цвета у периоду од априла/маја до јуна.[2] Чест начин опрашивања је и орнитофилија, али нема конкретних доказа да је семе након тога и даље одрживо.[3] Поред орнитофилије заступљена је и ентомофилија, а опрашивачи су инсекти из родова Apis, Eucera, Anthophora, Andrena, Halictus.[4]
Станиште уреди
Ова врста је типичан представник ливадских екосистема, среће се у усевима, на ивици шума, на запуштеним површинама, поред путева. Запажена је у многим биљним заједницама, као нпр. у асоцијацијама Festucetum vallesiacae, Poa angustifolia, Achillea collina, Quercetum confertae cerris serbicum,Quercetum montanum и др.[5]
Опште распрострањење уреди
Ова врста је присутна у региону Југоисточне Европе, у пределу Кавказа, Мале Азије и Ирана. Заступљена је у свим државама некадашње Југославије и представља Централно-источносубмедитеранско-оријентално-западнопонтско-панонски флорни елеменат.[6]
Варијабилност врсте уреди
- Vicia grandiflora var. biebersteniana - листићи на лишћу 10 до 12 пута дужи но што су широки, линеарни. Заставица и чунић су углавном љубичасти или зеленкасти, ређе потпуно жути
- Vicia grandiflora var. grandiflora - листићи на лишћу су само 1 до 3 пута дужи но што су широки, обрнуто срцасте до обрнуто јајасте форме, на врху могу, али не морају бити дубоко урезани
- Vicia grandiflora var. kitaibeliana - листићи на лишћу су 3 до 5 пута дужи но што су широки, обрнуто јајасте до обрнуто срцасте форме; горњи листићи линеарни до издужено линеарни с клинастом основом. Круница светложуте боје. Леђа заставице и врх чунића већином љубичасти или зеленкасти, ређе жућкасти[7]
Референце уреди
- ^ Brown, R.W (1956). Composition of Scientific Words. Washington, D.C.: Smithsonian Institution Press.
- ^ Јосифовић, Младен (1974). Флора СР Србије. Српка академија наука и уметности. стр. 343—344.
- ^ Miller, Ј.H & K.V (2005). Forest plants of the Southeast and their wildlife uses. Athens, Georgia: The University of Georgia Press.
- ^ Grozdanic, S. (1970). Flower visits of insects to some species of Vicia (Leguminosae). Journal Zbornik Matice Srpske. стр. 83—90.
- ^ Јосифовић, Младен (1974). Флора СР Србије. Српска академија наука и уметности. стр. 343.
- ^ Јосифовић, Младен (1974). Флора СР Србије. Српска академија наука и уметности. стр. 343.
- ^ Јосифовић, Младен (1974). Флора СР Србије. Српска академија наука и уметности. стр. 343—344.