Википедија

WebDAV

WebDAV (енгл. Web-based Distributed Authoring and Versioning) је отворени стандард за набавку и пренос података путем рачунарских мрежа. При томе, корисници визуелно долазе до података као на сопственом рачунару.

Технички посматрано, WebDAV представља проширење постојећег протокола HTTP/1.1, без његових ограничења. Досадашњи пренос података је био ограничен на једну датотеку по упиту. Овим протоколом се омогућава преношење више датотека и/или орднера истовремено, а уз то се нуди и контрола верзије података.

Предности уреди

Највећа предност овог протокола се огледа у коришћењу стандардног HTTP-порта (обично 80), чиме се избјегава додатна конфигурација заштитних механизама рачунарских мрежа. При другим методама преноса података (FTP, SSH) је потребно додатно отварање портова.

Развој уреди

Три радне групе IETF (Internet Engineering Task Force) раде на развоју овог протокола: WebDAV Working Group, DASL Working Group и Delta-V Working Group[1].

Техничка позадина протокола уреди

Овај протокол се састоји из скупа нових метода и заглавља постојећег HTTP протокола и, вјероватно је први протокол који користи проширени језик означавања хипертекста (XML).

Нове методе:

  • PROPFIND – Користи се за читање особина ресурса као и евентуалне структуре истих.
  • PROPPATCH – Мијења и брише више особина ресурса у једном кораку.
  • MKCOL – Прави нову "колекцију" (орднер).
  • COPY – Копира ресурс са једне на другу адресу (URI).
  • MOVE – Помијера ресурс са једне на другу адресу (URI).
  • LOCK – Заштићује ресурс.
  • UNLOCK – Уклања заштиту ресурса.

Ресурс је специфичан појам у HTTP, који представља "оно на шта једна адреса (URI) показује“.

Референце уреди

  1. ^ Радне групе IETF

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=WebDAV&oldid=26792367”