Одрживи развој подразумева развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. Концепт одрживог развоја представља нову стратегију и филозофију друштвеног развоја

Схема одрживог развоја
Схема одрживог развоја

Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.

Актуелности самог појма доприноси угроженост животне средине, која се огледа у еколошким изазовима и проблемима као што су: глобално загревање, смањивање озонског омотача, „ефекат стаклене баште“, нестанак шума, претварање плодног земљишта у пустиње, појава киселих киша, изумирање животињских и биљних врста.

Концепт одрживог развоја био је и остаје подложан критици, укључујући и питање шта треба одржати у одрживом развоју. Тврди се да не постоји одрживо коришћење необновљивог ресурса, јер ће свака позитивна стопа експлоатације на крају довести до исцрпљивања земаљских коначних залиха;[1]:13 та перспектива чини индустријску револуцију у целини неодрживом.[2]:20f[3]:61–67[4]:22f Такође се тврди да је значење концепта опортунистички развучено од „управљања конзервацијом” до „економског развоја”, и да Брундтландов извештај није промовисао ништа осим пословања као уобичајене стратегије за светски развој, са двосмисленим и небитним концептом приложеним као слоганом за односе с јавношћу.[5]:48–54[6]:94–99

Дефиниције одрживог развоја

уреди

Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција појма одрживог развоја.

Најчешће се наводи дефиниција одрживог развоја коју је 1987. године дала Светска комисија за окружење и развој при Уједињеним нацијама (тзв. Брунтланд комисија) у свом извештају под називом Наша заједничка будућност. Дефиниција гласи:

Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице, не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе.[7]

Одрживи развој подразумева равнотежу између потрошње ресурса и способности обнављања природних система.

Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: одрживи развој представља интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са потребама заштите и унапређења животне средине, који омогућава садашњим и будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета живота.[8]

Димензије одрживог развоја

уреди

Уобичајено је становиште да се концепт одрживог развоја може разложити у три основне димензије: еколошка, економска и социјална одрживост. Постоје предлози да се култура уврсти као четврта димензија одрживости.[9] Према другим изворима, четврта димензија је институционална,[10] при чему се има у виду принцип доброг управљања.

Циљеви одрживог развоја

уреди

Циљеви одрживог развоја познати су још као глобални циљеви. То је универзални позив на деловање да се искорени сиромаштво, заштити животна средина и обезбеди мир и просперитет за све.[11]

Референце

уреди
  1. ^ Turner, R. Kerry (1988). „Sustainability, Resource Conservation and Pollution Control: An Overview”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Management. London: Belhaven Press. 
  2. ^ Georgescu-Roegen, Nicholas (1971). The Entropy Law and the Economic Process (Full book accessible at Scribd). Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0674257801. 
  3. ^ Rifkin, Jeremy (1980). Entropy: A New World View. (PDF contains only the title and contents pages of the book). New York: The Viking Press. ISBN 978-0670297177. 
  4. ^ Daly, Herman E. (1992). Steady-state economics (2nd изд.). London: Earthscan Publications. 
  5. ^ O'Riordan, Timothy (1993). „The Politics of Sustainability”. Ур.: Turner, R. Kerry. Sustainable Environmental Economics and Management: Principles and Practice. London: Belhaven Press. 
  6. ^ Perez-Carmona, Alexander (2013). „Growth: A Discussion of the Margins of Economic and Ecological Thought” (Article accessible at SlideShare). Ур.: Meuleman, Louis. Transgovernance. Advancing Sustainability Governance. Heidelberg: Springer. стр. 83—161. ISBN 9783642280085. doi:10.1007/978-3-642-28009-2_3. 
  7. ^ World Commission on Environment and Development. 1987. Our Common Future, Oxford University Press [1]
  8. ^ Центар за демократску транзицију [2]
  9. ^ United Cities and Local Governments, "Culture: Fourth Pillar of Sustainable Development".
  10. ^ United Nations Commission on Sustainable Development. Report on the Third Session (11-28 April 1995.) Economic and Social Council. Official Records, 1995. Supplement No.12. E/1995/32 E/CN.17/1995/36. United Nations, New York, 1995
  11. ^ „Циљеви одрживог развоја”. УНДП. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 10. 6. 2020. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди