Портал:Револуционарни раднички покрет Југославије
Добро дошли на
Портал Револуционарни раднички покрет Југославије
-
Насловна страна листа „Радничке новине“ из 1920. године -
Споменик „Тополивцу“ у Крагујевцу, испред зграде „Заставе“ -
Споменик на гробу Димитрија Туцовића на Новом гробљу -
Споменик рударима учесницима „Хусинске буне“ у Тузли -
Биста Ђуре Ђаковића на Гробници народних хероја на Калемегдану, у Београду -
Бисте седморице секретара СКОЈ-а у дворишту ОШ „Седам секретара СКОЈ-а“ у Новом Београду -
Споменик „Радник“ у Земунском парку
_-_panoramio.jpg)
Портал о Револуционарном радничком покрету Југославије настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује револуционарна борба радничке класе Југославије, предвођене Комунистичком партијом, за боље услове живота и рада и успостављање система социјалне правде.
Портал приказује чланке везане за личности и догађаје из историје револуционарног радничког покрета Југославије у периоду од 1919. до 1941. године, али се такође бави и личностима и догађајима из историје радничких покрета југословенских земаља у периоду од средине XIX века до 1919. године.
Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о револуционарном радничком покрету позивамо Вас да приступите Тиму за Револуционарни раднички покрет Југославије.
Седам секретара СКОЈ-а је назив за седморицу секретара Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), омладинске организације тада илегалне Комунистичке партије Југославије. Они су се на функцији секретара Централног комитета СКОЈ-а налазила у периоду од 1924. до 1931, а страдали су у периоду од 1929. до 1931. године, за време Шестојануарске диктатуре, у оружаним сукобима с полицијом Краљевине Југославије или услед мучења и затварања.
Седморица секретара СКОЈ-а су били:
- Златко Шнајдер (1903—1931), политички радник из Славонског Брода. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се од 1924. до 1926. године, са прекидом током пролећа и лета 1925. године. Умро 14. августа 1931. године у Загребу, од туберкулозе коју је зарадио током тамновања у затворима од 1926. до 1931. године.
- Јанко Мишић (1900—1929), политички радник из Сланог Дола, код Самобора. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током лета 1925. и од 1928. до 1929. године, када је био организациони секретар. Погинуо 27. јула 1929. године у сукобу са полицијом, у Самобору. Заједно са њим су погинула и браћа Славко и Мијо Орешки.
- Мијо Орешки (1905—1929), зидарски радник из Загреба. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током пролећа 1925. године, на функцији организационог секретара је био од 1926. до 1928. и на функцији политичког секретара током лета 1929. године. Погинуо 27. јула 1929. године у сукобу са полицијом, у Самобору. Заједно са њим погинуо је његов брат Славко Орешки и Јанко Мишић.
- Павле Паја Маргановић (1900–1929), обућарски радник из Делиблата, код Ковина. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током 1928. године. Убијен је 30. јула 1929. године, после зверског мучења у загребачкој полицији.
- Јосип Колумбо (1905—1930), машинбраварски радник из Кутјева, код Славонске Пожеге. На функцији политичког секретара ЦК СКОЈ-а налазио се од 1929. до 1930. године. Погинуо 14. августа 1930. године у сукобу са полицијом, у парку Зеленгај у Загребу. Заједно са њим погинуо је и Перо Поповић Ага.
- Перо Поповић Ага (1905—1930), обућарски радник из Ужица. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током 1924. и од 1929. до 1930. године, када је био организациони секретар. Погинуо 14. августа 1930. године у сукобу са полицијом, у парку Зеленгај у Загребу. Заједно са њим погинуо је и Јосип Колумбо.
- Јосип Дебељак (1902—1931), пекарски радник из Орешја, у Хрватском загорју. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током 1928. године. Убијен је у сукобу са полицијом 15. октобра 1931. године, у насељу Сесвете у Загребу. Заједно са њим погинуо је Јосип Адамић, секретар ПК СКОЈ-а за Хрватску и Славонију.
