Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land;[а] држава чланица (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест држава чланица се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, државе чланице СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности држава чланица и федерације; државе чланице задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, државе чланице своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.[2]

Државе чланице

уреди
Грб Застава Држава чланица Дио СРЊ од Шеф владе Слика Владајућа
коалиција
Гласова у
Бундесрату
Површина (км2) Бр. становника Ст. по км2 Гл. град ISO
3166-2
код
БДП по главни ст. ()
    Баден-Виртемберг 1952.[б] Винфрид Кречман (Зелени)   Зелени, CDU 6 35.752 10.755.000 301 Штутгарт BW 34.885
    Баварска 1949. Маркус Зедер (CSU) CSU 6 70.552 12.542.000 178 Минхен BY 35.443
    Берлин 1990.[в] Михаел Милер (SPD)   SPD, Зелени, Љевица 4 892 3.469.000 3.890 BE 28.806
    Бранденбург 1990. Дитмар Видке (SPD)   SPD, Љевица 4 29.479 2.500.000 85 Потсдам BB 22.074
    Бремен 1949. Андреас Бовеншулте (SPD)   SPD, Зелени 3 419 661.000 1.577 Бремен HB 42.405
    Хамбург 1949. Петер Ченчер (SPD)   SPD, Зелени 3 755 1.788.000 2.368 HH 52.401
    Хесен 1949. Волкер Буфир (CDU)   CDU, Зелени 5 21.115 6.066.000 287 Висбаден HE 37.509
    Доња Саксонија 1949. Штефан Вајл (SPD)   SPD, Зелени 6 47.609 7.914.000 166 Хановер NI 28.350
    Мекленбург-Западна Померанија 1990. Мануела Швезиг (SPD)   SPD, CDU 3 23.180 1.639.000 71 Шверин MV 21.404
    Сјеверна Рајна-
Вестфалија
1949. Армин Лашет (CDU)   CDU, FDP 6 34.085 17.837.000 523 Диселдорф NW 32.882
    Рајна-Палатинат 1949. Малу Дрејер (SPD)   SPD, Зелени, FDP 4 19.853 4.052.803 202 Мајнц RP 28.311
    Сарланд 1957. Тобијас Ханс (CDU)   CDU, SPD 3 2.569 1.018.000 400 Сарбрикен SL 30.098
    Саксонија 1990. Михаел Кречмер (CDU)   CDU, SPD 4 18.416 4.143.000 227 Дрезден SN 22.980
    Саксонија-Анхалт 1990. Рајнер Хазелоф (CDU)   CDU, SPD, Зелени 4 20.446 2.331.000 116 Магдебург ST 22.427
    Шлезвиг-Холштајн 1949. Данијел Гинтер (CDU)   CDU, FDP, Зелени 4 15.799 2.833.000 179 Кил SH 25.947
    Тирингија 1990. Бодо Рамелов (Љевица)   Љевица, SPD, Зелени 4 16.172 2.231.000 138 Ерфурт TH 21.663

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ С обзиром да ријеч Länd на њемачком значи земља,[1] термин држава се користи како би се избјегле двосмислености.
  2. ^ Државе чланице Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хохенцолерн биле су конститутивне државе када је федерација основана 1949. године. Оне су удружиле да би формирале Баден-Виртемберг 1952. године.
  3. ^ Берлин се званично сматра савезном државом од уједињења 1990. године, иако је Западни Берлин углавном сматран савезном државом Западне Њемачке.

Референце

уреди
  1. ^ „land prevod | nemacko - srpski rečnik”. onlinerecnik.com (на језику: српски). Приступљено 7. 7. 2018. 
  2. ^ Leonardy, Uwe (1999). „Länder Power-Sharing in International Relations and European Affairs”. The institutional structures of German federalism. Working papers / Friedrich-Ebert-Stiftung, London Office (електронско изд.). Friedrich Ebert Foundation.