5-Metilcitozin je metilisana forma DNK baze citozina. On može da učestvuje u regulaciji transkripcija gena. Kad je citozin metilisan, DNA zadržava istu sekvencu, dok ekspresija metilisanih gena može da bude promenjena.[4][5][6] Epigenetika se bavi studiranjem ovih promena.[7][8]

5-Metilcitozin
Nazivi
IUPAC naziv
4-amino-5-metil-3H-pirimidin-2-on
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.008.236
KEGG[1]
MeSH 5-Methylcytosine
UNII
  • O=C1/N=C\C(=C(\N)N1)C
  • Cc1cnc(=O)[nH]c1N
Svojstva
C5H7N3O
Molarna masa 125,129
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

5-Metilcitozin je epigenetička modifikacija formirana dejstvom DNK metiltransferaze.

 

Reference

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Jiang-Cheng Shen, William M. Rideout III and Peter A. Jones (1994). „The rate of hydrolytic deamination of 5-methylcytosine in double-stranded DNA”. Nucl. Acids Res. 22 (6): 972—976. doi:10.1093/nar/22.6.972. 
  5. ^ G. R. Wyatt (1951). „Recognition and estimation of 5-methylcytosine in nucleic acids”. Biochem J. 48 (5): 581—584. PMC 1275378 . 
  6. ^ Wang RY, Kuo KC, Gehrke CW, Huang LH, Ehrlich M (1982). „Heat- and alkali-induced deamination of 5-methylcytosine and cytosine residues in DNA”. Biochimica et Biophysica Acta. 697 (3): 371—7. doi:10.1016/0167-4781(82)90101-4. 
  7. ^ Jaenisch, Rudolf & Bird, Adrian (2003). „Epigenetic regulation of gene expression: how the genome integrates intrinsic and environmental signals”. Nature Genetics. 33: 245—254. doi:10.1038/ng1089. 
  8. ^ Andersen, Angela A; Panning, Barbara (2003). „Epigeneticgeneregulation by noncoding RNAs”. Current Opinion in Cell Biology. 15 (3): 281—289. doi:10.1016/S0955-0674(03)00041-3. 

Literatura

уреди
  • Griffiths, Anthony J. F. (1999). An Introduction to genetic analysis. San Francisco: W.H. Freeman. Chapter 15: Gene Mutation. ISBN 978-0-7167-3520-5.  (available online at the United States National Center for Biotechnology Information)

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди