Indoksil je organsko jedinjenje sa hemijskom formulom: C8H7NO. Indoksil je izomeran sa oksindolom.[4][5] On je uljasta tečnost.

Indoksil
Nazivi
IUPAC naziv
1H-indol-3-ol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.216.308
KEGG[1]
  • Oc2c1ccccc1nc2
Svojstva
C8H7NO
Molarna masa 133,14728
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Indoksil se može dobiti iz indikana, koji je glikozid. Hidroliza indikana proizvodi β-D-glukozu i indoksil. Indigo boja je proizvod reakcije indoksila i blago oksidujućih agenasa kao što je atmosferski kiseonik.[6]

Reference

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882. 
  5. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  6. ^ Elmar Steingruber "Indigo and Indigo Colorants" Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2004, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a14_149.pub2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди