Википедија

Шиптар

Шиптар је егзонимски, односно словенизовани облик албанског изворног ендонима, односно етнонима Shqiptar („Шћиптар“), којим етнички Албанци (алб. Shqiptarët — Шћиптарет — „Шћиптари“) сами себе називају.[1][2] Услед негативне конотације, термин „Шиптари“ се сматра увредљивим у српском,[3] македонском[4] и другим јужнословенским језицима.

Часопис Sqipetari који је излазио као гласило албанске заједнице у Румунији (1889)

Општа употреба

уреди

У стручној литератури, појам „Шиптари“ је као назив за етничке Албанце употребљаван већ током 19. века, без негативних конотација. Хрватски фрањевац Андрија Вукичевић је 1895. године указао на појам „Шиптари“ у склопу излагања о могућим везама између савремених етничких Албанаца и појединих античких народа, међу којима је било и племе Scirtari.[5] Српски етнолог Јован Хаџи-Васиљевић је 1930. године забележио да етнички Албанци воле када се називају Шиптарима, али негодују ако их неко назива Арнаутима.[6]

Током Другог светског рата у Југославији (1941—1945), назив „Шиптари“ се почео и службено употребљавати од стране органа Комунистичке партије Југославије и Народноослободилачког покрета Југославије, док су старински називи „Арбанаси“ и „Арнаути“ до тог времена већ увелико почели да излазе из употребе. Органи КПЈ и НОПЈ су за суседну државу Албанију често употребљавали и назив „Шипнија“ (Shqipnia — „Шћипнија“) или „Шиперија“ (Shqipëria — „Шћиперија“), док су старински називи „Арбанија“ и „Арнаутлук“ још раније изашли из употребе. Службеном употребом имена „Шиптари“ за народ и „Шипнија“ за државу хтело се изаћи у сусрет изворној употреби ових појмова у циљу унапређивања међусобних односа и стварања што непосреднијих веза између комунистичких партија и ослободилачких покрета у Југославији и Албанији.[7]

Непосредно по завршетку рата, у време преговора између руководстава Југославије и Албаније о стварању замишљене „Балканске Федерације“, који су вођени све до 1948. године,[8] назив „Шиптари“ је у Југославији наставио да се користи као службена ознака за албански народ у целини, укључујући и припаднике албанске мањине у тадашњој ФНР Југославији, која је највећим делом живела на подручју новостворене Аутономне Косовско-Метохијске Области у саставу тадашње НР Србије.[9] Назив „Шиптари“ је употребљаван службено,[10] без негативних конотација, а у политичким говорима га је користио и Јосип Броз Тито.[11] Након Брионског пленума ЦКСКЈ (1966) дошло је до значајног заокрета у односу југословенског партијског и државног врха према решавању питања о положају албанске народности у Југославији и уставно-правном статусу АП Косова и Метохије.[12] Искористивши овај заокрет, албански део покрајинског руководства је 1968. године успео да се избори за избацивање појма „Метохија“ из званичног назива аутономне покрајине, а у исто време је заузет и став о неопходности престанка службене употребе појма „Шиптари“ и увођења појма „Албанци“, чиме се желела исказати што непосреднија веза са матичном државом Албанијом.[7]

Питање негативне употребе

уреди

У самом албанском језику, поједини варијантни облици назива за сопствени народ употребљавају се и са негативним предзнаком, у смислу погрдног, односно увредљивог значења. У склопу социјалног раслојавања и диференцијације, међу урбанизованим Албанцима из градова је постојао обичај да се за сопствене сународнике из сеоских области са подсмехом каже су "Шиптари", а истоветно погрдно значење су имали и варијантни облици "Шиптархана" и "Шиптарела" које су Албанци користили међу собом.[13][14] Иако је употреба увредљивих појмова "Шиптархана" и "Шиптарела" остала ограничена на међусобну комуникацију самих Албанаца, она је временом довела до развоја посебне врсте осетљивости, која се механизмом "трансфера" пренела и на "друге" са посебним фокусом на употребу општег појма "Шиптари" од стране припадника других народа.

Поменути процес је био подстакнут неповољним развојем политичке ситуације, првенствено у равни албанско-српских односа у бившој Југославији. Након немира на Косову у пролеће 1981. године, дошло је до убрзаног погоршавања српско-албанских односа, који су након 1990. године прерасли у отворени политички, а касније и у оружани конфликт. У том раздобљу, међуетничка нетрпељивост је довела до све чешћег помињања Албанаца у негативном контексту, неретко уз указивање на опасност од стварања Велике Албаније. Услед све израженије радикализације, у делу јавности је дошло до појаве говора мржње, усмереног према албанским политичким чиниоцима који су се залагали за отцепљење Косова и Метохије од Србије и прикључење Албанији. У то време, разни појмови који су се односили на Албанце често су употребљавани са негативним призвуком, што није остало без последица. Поједини аутори стога сматрају да је термин „Шиптари“ постао политички некоректан, пошто је оптерећен тешким наслеђем из времена косовске кризе, док други сматрају да је појам „Шиптари“ постао не само некоректан, већ и увредљив, односно погрдан, не само у српском,[15][16] већ и у македонском[3][4] језику. Међутим, чак ни најоштрији критичари употребе овог појма не тврде да је исти имао негативну конотацију у ранијим раздобљима, на пример у време када је службено употребљаван од стране Титовог режима.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Белић 1959, стр. 76.
  2. ^ Скок 1971, стр. 55.
  3. ^ а б Златановић, Дејан (2018-10-27). „СУД ЗВАНИЧНО ПРЕСУДИО: Реч „Шиптар“ је увредљива за Албанце са Косова”. србин.инфо (на језику: српски). Приступљено 2020-10-05. 
  4. ^ а б „Албанце у енциклопедији назвали „планинским људима””. е-новине.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 2020-10-05. 
  5. ^ Вукичевић 1895, стр. 42.
  6. ^ Хаџи-Васиљевић 1930, стр. 314.
  7. ^ а б Богдановић 1985.
  8. ^ Петрановић 1991.
  9. ^ Павловић 1998, стр. 153-162.
  10. ^ Московљевић 1958, стр. 156.
  11. ^ Димитријевић 2002, стр. 53.
  12. ^ Павловић 2001, стр. 133-174.
  13. ^ Имами 1998, стр. 260.
  14. ^ Рељић 2012, стр. 166-167.
  15. ^ „Албанците во енциклопедијата - „шиптари“”. а1.цом.мк (на језику: македонски). Архивирано из оригинала 22. 09. 2009. г. Приступљено 25. 01. 2010. , Приступљено 4. 5. 2013.
  16. ^ Блиц (2009): Јован Ћирилов, „Албанац или Шиптар”

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šiptar&oldid=28447755”