Ђенешдијаш
Ђенешдијаш (мађ. Gyenesdiás) је насеље у западној Мађарској. Ђенедијаш је веће насеље у оквиру жупаније Зала. Ђенедиаш се налази на северној обали језера Балатон, поред града Кестхељ.
Ђенешдијаш мађ. Gyenesdiás | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Западна прекодунавска регија |
Жупанија | Зала |
Срез | Кестхељ |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 3.650[1] |
— густина | 200 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 46′ 15″ С; 17° 17′ 35″ И / 46.77073° С; 17.29302° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 18,5 km2 |
Поштански број | 8315 |
Позивни број | (+36) 83 |
Веб-сајт | |
www.gyenesdias.hu/ |
Географија
уредиЛокација
уредиНасеље лежи на северној обали залива Кестхељ, тик уз градић Кестхељ и 8 km од Хевиза, у прелепом природном окружењу, омеђен планинама Кестхељ на северу и Балатоном на југу.
Историја
уредиНајранији налази у области Ђенешдијаша потичу из неолита. Постао је важно римско насеље од 1. века, а затим су се овде доселили Авари. Овде пронађен аварски гроб је био први такав археолошки налаз у целом карпатском басену.
У средњем веку, прво насеље основано на територији данашњег великог села био је Фалуд, који се вероватно већ у 11. веку налазио на северозападној граници данашњег Ђенешдијаша. Његова прва црква датира из 1333. године, где је био уједно и први писани помен села. Од 1408. године био је власништво замка Рези, а затим је 1427. дошао у руке породице Пето, што је такође резултирало снажном везом насеља са Кестхелијем.
Године 1548. Турци су спалили насеље, а затим га од 1564. непрекидно опорезују, тако да се становништво смањује, а до 1686. године насеље је потпуно опустело.
Два села, Ђенеш и Дијаш, су се спојили 1840. године, стварајући Ђенешдијаш са сопственом општином, која је 1871. добила своју школу. И почетком 20. века становништво насеља живело је готово искључиво од пољопривреде.
Модернизација села је уследила после 1945. године, а један од најважнијих корака је била изградња најбољег купалишта на Балатону 1954. године. Од тада је туризам постао главни извор прихода насеља.
Становништво
уредиУ време пописа 2011. године, национална расподела је била следећа: Мађари 91,23%, Немци 5,79%, Роми 0,21%, Словаци 0,18%.
Верска дистрибуција је била следећа: 58,1% становника се изјаснило као римокатолици, 3,55% као реформисани, 2,34% као евангелисти, а 12,28% као неконфесионални (22,72% се није изјаснило).[2]
Извори
уреди- ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Területi adatok -Zala megye Központi Statisztikai Hivatal
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Туристичко удружење Ђенедиаш Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2023)
- Туризам + Слике - Ђенедиаш