Јабланица (притока Јужне Мораве)
Јабланица је река на југу Србије, лева притока Јужне Мораве. Настаје спајањем Туларске и Големобањске реке, које се формирају на падинама Гољака (1073 м) и његових огранака. Од састава изворишних кракова (код села Маћедонци) до ушћа у Јужну Мораву у Лесковачкој котлини (код села Печењевце), дужина јој износи 84,5 km. Реке од којих настаје теку планинским замљиштем и имају велики пад, клисурасте долине и бројне брзаке. Сличних је особина и сама Јабланица у току до Лебана односно до уласка у Лесковачку котлину. У горњем и средњем току називају је и Медвеђа[1], а тек низводно од села Шилова, на дужини од око 50 km, само Јабланица. У Лесковачкој котлини тече широком и плитком долином, има мали пад и многе меандре, непосредно уз сам град Лесковац. Површина слива јој износи 896 км²[2], а просечни проток на ушћу је 5 m³/с. Најзначајнију притоку Шуманску реку, прима са десне стране код Лебана. Значајније леве притоке су Лапаштица и Газдарска река.
Јабланица | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 84,5 km |
Басен | 896 km2 |
Пр. проток | 5 m3⁄s |
Слив | црноморски |
Пловност | не |
Водоток | |
Извор | Гољак планина спајањем Туларске и Големобањске реке |
Ушће | Јужна Морава код села Печењевце |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Област | Горња Јабланица, Лесковачка котлина |
Насеља | Медвеђа, Лебане |
Притоке | Шуманска река |
Река на Викимедијиној остави |
Јабланица је бујичава, носи огромну количину материјала, раније се често изливала из корита (сваких 10 година 1986, 1976, 1966,... тзв. „десетогодишња вода“; највећа поплава десила се 1976. г.), плавила обрадиве површине, односила саобраћајнице, мостове и причињавала друге штете.
Јабланица је највећа сушица (потпуно пресушује у току лета и зиме) у Србији и једна од највећих у Европи.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ др Томислав Ракичевић ун. проф, ПМФ Београд, у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1988. том V pp. 697
- ^ Jablanica
- ^ Ракићевић, Т. Л. (1972). Јабланица - највећа сушица у Србији, Зборник радова Географског факултета, Београд
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.