Јапиги (грч. Ἰάπυγες [Ĭāpyges]; лат. Iapyges, Iapygii) су били древни народ индоевропског порекла, који су живели у древној Италији (у региону Апулија), а касније су били асимиловани од стране Римљана.

Новчаница са ликом Геракла из Орије, древног града Јапига

Јапиги су доселили из територија насељених Илирима, али њихово порекло није у потпуности утврђено.[1][2] У формирању њихове етничке групе су присутни елементи из минојске културе са Крита.

Говорили су месапским језиком, а Месапи су били најјужније јапигијско племе. Осим Месапа, Јапиги су такође сродне односе имали и са Даунима и Певкетима.

Антички грчки аутори су овом народу дали име Јапиги по митском сину Дедала. Римски писци су их звали Апулијци (или Апули), Салентини и Калабри.

Референце уреди

  1. ^ Outline of Universal History, Volume 1 by George Park Fisher, 2009, page 232, "... now Calabria, and in Apulia, there was another people, the Iapygians, whose origin is not certain, but who were not so far removed..."
  2. ^ The student's atlas of classical geography, consisting of fifteen maps, constructed and engraved by Edward Weller ... and descriptive letterpress by Leonhard Schmitz, Michigan Historical Reprint Series, 2005, page 14, "In the south-eastern peninsula we meet with the Iapygians, of unknown origin: Central Italy contained a great number of tribes..."

Спољашње везе уреди

  • (језик: енглески) Talbert, Richard J. A. Atlas of Classical History. Routledge. 1985. ISBN 978-0-415-03463-0.