Јастребови (породица)

Јастребови (лат. Accipitridae) су породица птица из реда орлова и јастребова (Accipitriformes). У коме се налазе заједно са породицама орлови рибари (Pandionidae) и секретари (Sagittariidae), према неким класификацијама и породицом лешинари Новог света (Cathartidae).[1] Породици јастребова припада велики број врста јастребова, орлова, мишара, кобаца, луња, еја и лешинара Старог света.

Јастребови
Временски распон: 50–0 Ma еоценсадашњост
Spizaetus ornatus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Vieillot, 1816
Потпородице

Кариотипска анализа[2][3][4] упућује на закључак да су јастребови (Accipitridae) посебна монофилетска група, али да ли су једна породица, ред или неколико посебних редова још увек није дефинитивно одређено.

Опис уреди

Јастребови (Accipitridae) су породица птица која укључује врсте које се значајно разликују међусобно по величини и облику. Најмањи представници породице су бисерна луња (Gampsonyx swainsonii) и мали кобац (Accipiter minullus), који достижу дужину од 23 cm и тежину од око 85 g, а највећи живући представник је црни лешинар (Aegypius monachus), који достиже дужину од 120 cm и тежину од 14 kg. Најмањи распон крила од 39 cm има мали кобац (Accipiter minullus), а највећи од 300 cm има црни лешинар (Aegypius monachus) и хималајски суп (Gyps himalayensis). Највећа врста која је икада постојала је Хастов орао (Harpagornis moorei), за коју се процењује да је достизала дужину од 140 cm и тежину од 15 до 16,5 kg.[5] Већину врста јастребова карактерише полни диморфизам, при чему су женке веће од мужјака.[6]

Јастребове (Accipitridae) одликују оштар кукаст кљун и дуге канџе. Перје им је обично смеђе или сиво.[7] Чула су им веома оштра, нарочито вид.

Исхрана уреди

Већина врста су грабљивице. Неке врсте претежно лове сисаре мање и средње величине, друге лове птице, треће рибу, док неке лове инсекте, гмизавце и водоземце. Међутим, има и врста које се претежно хране стрвинама, а један број се храни и воћем.

Распрострањеност уреди

Насељавају све континенте осим Антарктика. Неке врсте су птице селице.

Класификација уреди

Напомене уреди

  1. ^ Напомена: Врста изумрла почетком 17. века.
  2. ^ Напомена: Раније Hieraaetus fasciatus
  3. ^ Напомена: Раније Spizaetus africanus

Референце уреди

  1. ^ „Catalogue of Life”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2016. г. Приступљено 14. 01. 2017. 
  2. ^ de Boer, L. E. M. (1975). "Karyological heterogeneity in the Falconiformes (aves)".
  3. ^ Amaral, Karina Felipe; Jorge, Wilham (2003). "The chromosomes of the Order Falconiformes: a review"
  4. ^ Federico, Concetta; Cantarella, Catia Daniela; Scavo, Cinzia; Saccone, Salvatore; Bed'hom, Bertrand; Bernardi, Giorgio (2005). "Avian genomes: Different karyotypes but a similar distribution of the GC-richest chromosome regions at interphase".
  5. ^ Worthy, T.; Holdaway, R. (2003). "The Lost World of the Moa: Prehistoric Life of New Zealand."
  6. ^ Paton, P. W. C.; Messina, F. J.; Griffin, C. R. (1994). "A Phylogenetic Approach to Reversed Size Dimorphism in Diurnal Raptors".
  7. ^ Thiollay, J. M. (1994). "Family Accipitridae (Hawks and Eagles)".
  8. ^ а б в г д ђ е ж Lerner; Mindell. (2005).
  9. ^ а б в г д ђ е ж В.Ф. Васић; Д.В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  10. ^ Etherington, Graham J.; Mobley, Jason A. (2016). „Molecular phylogeny, morphology and life-history comparisons within Circus cyaneus reveal the presence of two distinct evolutionary lineages”.

Литература уреди

Спољашње везе уреди