Јеромонах Пахомије
Јеромонах Пахомије био је српски православни јеромонах и један од првих штампара књига на српском језику.[1] Технике штампања научио је од стране јеромонаха Макарија у штампарији Црнојевића у периоду од 1494—1496. године. Од стране Божидара Вуковића, 1518. године добио је позив да дође у Венецију у Вуковићеву штампарију, где је био штампар и уредник у периоду од 1519—1521. године.
Пахимије | |
|---|---|
| Датум рођења | 15. век |
| Датум смрти | после 1544. године |
| Занимање | јеромонах и штампар |
Рад
уредиПрва штампарија у којој је Пахомије радио била је штампарија Црнојевића, где је радио у периоду од 1494—1496. године.[2] Након што је научио технике штампања од јеромонаха Макарија и праксирао се у штампарији Црнојевића, радио је у Вуковићевој штампарији. Пахомије је био један од осам штамапра који су радили у штампарији Црнојевића.[3]
Године 1518. Божидар Вуковић позвао је Пахомија да дође у Венецију и буде уредник и штампар у његовој штампарији.[4][5] Пахомије је био руководилац штампарије у Венецији, где је такође радио као уредник.[6][7] Штамарија је била активна у периоду од 1519—1521 и 1536—1540. године. У првом периоду Пахомије је штампао три књиге (Часловац или Плсалтир) 1519. године, Литургијар и Молитвеник.[2][8]
У марту 1520. године на једној од књига коју је штампао, Пахомије је написао да је са Диклоклитског језера.[9] У документу из 1544. године написао је река уместо Ријека Црнојевића, што говори да је Пахомије био родом из данашње Србије, регије где је заступљен екавски изговор, међутим у неким каснијим радовима та претпоставка је одбачена.[10][11]
Референце
уреди- ^ Петровић 1941, стр. 817.
- ^ а б Ђорђевић 1987, стр. 72.
- ^ Немировски 1996, стр. 57.
- ^ Бошњак 1968, стр. 95.
- ^ Сакцински 1858, стр. 329.
- ^ Библиотека 1995, стр. 27.
- ^ Радојичић 1952, стр. 18.
- ^ Историски 1986, стр. 119.
- ^ Марковић 1969, стр. 188.
- ^ Станојевић & Васић 1975, стр. 8.
- ^ Прилози 1955, стр. 171.
Литература
уреди- Сакцински, Иван Кукуљевић (1858). Слаовник умјетниках југославенских. Тиском народе тискарне Људевита Гаја.
- Петровић, Михаило (1941). Ђердапски риболови у прошлости и у садашњости. Изд. Задужбине Микх. Р. Радивојевича.
- Сербиа), Музеј примењене уметности (Белграде; Радојичић, Ђорђе Сп (1952). Рукописна и штампана књига. Стампарија "Југославија".
- Прилози (1955). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
- Бошњак, Младен (1968). А студy оф Славиц инцунабула. Младост.
- Марковић, Томаш (1969). Историја школства и просвјете у Црној Гори. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
- Станојевић, Глигор; Васић, Милан (1975). Историја Црне Горе (3): од почетка XVI до краја XVIII вијека. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. ОЦЛЦ 799489791.
- Историски (1986). Историски записи. с.н.
- Аћимовић, Драгољуб; Ђорђевић, Миливоје (1987). Штампарство у Ужичком крају, 1537-1987: поводом 450 година Рујанске штампарије. Димитрије Туцовић.
- Библиотека, Матица Српска (Нови Сад) (1995). Годǐсњак Библиотеке Матице српске за ... Библиотека Матице српске.
- Немировски, Евгениј Љвович (1996). Почеци штампарства у Црној Гори, 1492-1496. ЦНБ "Ђурђе Црнојевић".
- Ћирковић, Сима (2004). Тхе Сербс. Малден: Блацкwелл Публисхинг.
- Ивић, Павле; Пешикан, Митар (1995). „Сербиан Принтинг”. Тхе Хисторy оф Сербиан Цултуре. Пројецт Растко.
- Б. Сп. Радојичић, Пахомије „от Црније Гори от Реке", Историски записи, књ. X, Цетиње, год. VII, 1954, св. 1, 225—227