Јован Палеолог (син Андроника II)
Јован Палеолог (грчки: Ἱωάννης Παλαιολόγος; 1286–1307) је био син византијског цара Андроника II Палеолога (1282–1328) и његове друге жене Ирине. Обављао је функцију управника Солуна.
| Јован Палеолог | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1286. |
| Место рођења | Цариград, Византијско царство |
| Датум смрти | 1307. |
| Место смрти | Солун, Византијско царство |
| Гроб | манастир Пантократор |
| Породица | |
| Супружник | Ирина Палеологина Хумнина |
| Потомство | нема |
| Родитељи | Андроник II Палеолог Ирина од Монферата |
| Династија | Палеолози |
| гувернер Солуна | |
| Период | 1304-1307. |
Биографија уреди
Рођен је у Цариграду 1286. године. Будући да је његов отац био на византијском престолу у тренутку Јовановог рођења, принц је понео назив "порфирогенита". Високу византијску титулу деспота коју су носили цареви сродници Јован је понео 22. маја 1295. године. Ожењен је Ирином Палеологином Хумнином, ћерком Нићифора Хумне 1303. године. Нису имали деце. Од 1304. године Јован је био намесник Солуна. Било је то време када су његови родитељи, Андроник и Ирина, већ били у сукобу, те је царица напустила Цариград и отишла у Солун. На овај град сматрала је да полаже права преко својих предака који су основали Солунску краљевину. Јован је као намесник Солуна дао донације за манастир Едигитрије. Положај маркиза од Монферата остао је упражњен 1305. године. Жеља Ирине била је да Јован преузме те поседе. Међутим, такви планови наишли су на неодобравање цариградског патријарха Атанасија I, те је маркиз Монферата постао Јованов млађи брат Теодор. Јован је умро у Солуну 1307. године. Његово тело је 1321. године пренето у Цариград и сахрањено у манастиру Пантократор. Јован је имао још шесторицу браће и сестара. Најистакнутији су били Теодор, маркиз од Монферата, деспот Димитрије, као и Симонида, српска краљица, супруга краља Милутина Немањића.
Литература уреди
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis. "21475. Παλαιολόγος Ἱωάννης". Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. 1989. ISBN 3-7001-3003-1..
