Љубодраг Симоновић

српски филозоф и аутор, бивши кошаркаш

Љубодраг Симоновић (Врњачка Бања, 1. јануар 1949), познат и под надимком Дуци, српски је филозоф, теоретичар спорта, књижевник и књижевни критичар као и бивши југословенски кошаркаш. Изразито је критичан према капитализму и савременом олимпизму.[2]

Љубодраг Симоновић
Симоновић у Љубљани, 2011. године
Лични подаци
Пуно имеЉубодраг Симоновић
Датум рођења(1949-01-01)1. јануар 1949.(75 год.)
Место рођењаВрњачка Бања, НР Србија, ФНР Југославија
ДржављанствоСрбија
Религијаатеиста[1]
ОбразовањеЈеданаеста београдска гимназија
Правни факултет
Филозофски факултет
Филозофски рад
Епохасавремена филозофија
Регијамарксистички хуманизам
Интересовањакритичка теорија, антикапитализам, антиглобализам
Идејекритицизам према капитализму, глобализму, професионалном спорту и олимпизму
Утицаји одБерђајев, Достојевски, Ђурић, Енгелс, Фурије, Фром, Хегел, Хајдегер, Лењин, С. Марковић, М. Марковић, Маркс, Његош, Панекук, Пелагић, Русо, Туцовић
Утицао наРадован Настић, Иван Ергић
Љубодраг Симоновић
Лични подаци
Надимак Дуци
Висина 1,96 m
Маса 85 kg
Информације о каријери
Про каријера 1965—1982
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1965—1967 Слога Краљево
1967—1976 Црвена звезда
1976—1978 Бамберг
1978—1982 Лифам Стара Пазова
Репрезентативна каријера
 Југославија
Награде

Током играчке каријере највише је времена провео у Црвеној звезди. Са њом освојио је два национална првенства, три купа и један Куп победника купова. Више пута је био део европске селекције која је окупљала најбоље европске кошаркаше. Касније је играо и у немачкој Бундеслиги за Бамберг. У дресу репрезентацију СФР Југославије одиграо је 109 мечева и освојио је Светско првенство 1970. године. Био је учесник Летњих олимпијских игара у Минхену 1972. На Олимпијади, селекција Југославије је била поражена од Порторика резултатом 74 : 79. Откривено је да су се двојица порториканских кошаркаша допинговала пре утакмице. Међутим, упркос томе, Међународни олимпијски комитет одлучио је да се коначан резултат призна. У знак протеста због заташкавања афере с допингом, Симоновић је, за разлику од остатка југословенске репрезентације, напустио Игре, након чега је био избачен из националног тима.[1][2]

Школовање је завршио у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Правном, а докторирао на Филозофском факултету. Написао је и објавио више књига.[3]

Играчка каријера

уреди

Клупска каријера

уреди

Кошаркашку каријеру почео је у краљевачкој Слоги, а првотимац је постао већ са тринаест година. Са седамнаест година старости постао је репрезентативац Југославије. У Црвеној звезди играо је од 1967. до 1976. и у том периоду је са Звездом освојио две титуле и три национална Купа. У сезони 1973/1974 у Купу купова био је најбољи стрелац тима са 21,2 поена по утакмици. Био је члан легендарне генерације Црвене звезде заједно са Драганом Капичићем и Зораном Славнићем.

И када се са Моком Славнићем није слагао по неким животним ставовима у кошарци, на терену су били одличан тандем. У време када су заједно играли (1967–1976) Звезда је била: државни првак СФРЈ два пута, вицешампион СФРЈ два пута, победник купа СФРЈ три пута, победник Купа купова једном а финалиста Купа купова два пута.[тражи се извор]

Од 1976. играо је у Немачкој и био је водећи стрелац тима. Пред крај каријере играо је у Старој Пазови. Од кошарке се опростио због болести (сталног крварења у плућима).[1]

Репрезентација

уреди

Године 1970. са репрезентацијом Југославије је освојио титулу светског првака, а проглашен је и за најбољег играча света. За репрезентацију Југославије одиграо је 107 утакмица и постигао је 1018 поена и са њом освојио шест златних и две сребрне медаље. За репрезентацију Европе наступао је седам пута.

На Олимпијским играма 1972. избачен је из репрезентације. Након што је репрезентација Порторика победила репрезентацију Југославију, на допинг контроли је утврђено да су два играча Порторика користила недозвољене супстанце. Након што су сазнали за то, југословенски играчи су одлучили да бојкотују даље такмичење уколико се утакмица не поништи. Утакмица је ипак регистрована постигнутим резултатом, а из југословенског државног врха је стигло наређење да се такмичење настави. Симоновић је остао доследан договору и због тога је искључен из репрезентације.

Остало

уреди

После завршене XI београдске гимназије, постао је магистар правних наука и доктор филозофије, а написао је и више књига.

Симоновић је сарадник и почасни члан Урбаног књижевног круга (Канада).[4][5]

Такође је сарадник и почасни члан политичког удружења грађана Комунисти Републике Србије.[6] У неколико наврата научно је анализирао комунизам, дела Карла Маркса и других познатих комуниста. У својим политичким ставовима залаже се за национални комунизам као политички покрет који комбинује елементе национализма и комунизам.

Ожењен је Снежаном Милутиновић. Такође има и два сина и ћерку из претходних бракова са Светланом Ђурић и Милицом Арежином.[1]

Дела

уреди
  • „Побуна робота” (Београд, 1981)
  • „Професионализам и(ли) социјализам” (Београд, 1985)
  • „Олимпијска подвала” (Никшић, 1988)
  • „Спорт-капитализам-деструкција” (Београд, 1995)
  • „Филозофски аспекти модерног олимпизма” (Београд, 2001)
  • „Нови свет је могућ” (Београд, 2005)
  • „Приче из рупе” (Београд, 2008)
  • „Устај радниче” (Београд, 2010)
  • „Последња револуција” (Београд, 2013)
  • „Хајдегерова филозофија у светлу животворног хуманизма” (Београд, 2019)
  • „Свемирска одисеја човечанства” (Београд, 2024)

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „Мој пас је живео боље од мене”. Политика. 28. 2. 2010. Приступљено 22. 2. 2012. 
  2. ^ а б Simonović, Ljubodrag Duci. „O meni”. Ljubodrag Duci Simonović - blog. Приступљено 20. 1. 2019. 
  3. ^ „Издања”. Љубодраг Дуци Симоновић. Приступљено 29. 7. 2021. 
  4. ^ „Сарадници Урбаног књижевног круга”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2014. г. Приступљено 14. 07. 2013. 
  5. ^ „Почасни чланови Урбаног књижевног круга”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2022. г. Приступљено 14. 07. 2013. 
  6. ^ Чланак Љубодрага Дуција Симоновића за сајт Комуниста Србије

Спољашње везе

уреди