Џон Питерс Хамфри
Џон Питерс Хамфри (енгл. John Peters Humphrey; 30. април 1905 — 14. март 1995)[1] био је канадски правник и адвокат за људска права. Најпознатији је као аутор првог нацрта Универзалне декларације о људским правима.[2]
Џон Питерс Хамфри | |
|---|---|
| Датум рођења | 30. април 1905. |
| Мјесто рођења | Хемптон, Њу Брансвик, Канада |
| Датум смрти | 14. март 1995. (89 год.) |
| Мјесто смрти | Монтреал, Квебек, Канада |
| Дјеловање | Први нацрт Универзалне декларације о људским правима |
| Супружник | Џон Годро Маргарет Канстлер |
| Дјеца | 1 |
Дјетињство, образовање и академска каријера уреди
Хамфри је рођен као син Френка Хамфрија и Нели Питер 30. априла 1905. у Хемптону у Њу Брансвику.[3] У дјетињству је доживио трагедију, јер су му оба родитеља умрла од рака, а у несрећи је изгубио и једну руку док се играо ватром. Хамфри је био у интернату, гдје је трпио задиркивање осталих ученика; тврди се да је то утицало на изградњу његовог карактера и саосјећања.[4]
Хамфри се пријавио на Универзитет Маунт Алисон са 15 година и био је примљен. Пребацио се на Универзитет Макгил и живио је са сестром Рут која је била учитељица у Монтреалу. Хамфри је дипломирао на Макгилу 1925. године.[5] По завршетку студија Хамфри је добио стипендију да студира у Паризу. На броду до Париза, упознао је сапутницу Џени Годро, са којом се вјеначо у Паризу убрзо по доласку.[4]
Хамфри се вратио у Монтреал након стипендије да би радио у струци пет година прије него што је прихватио мјесто професора на Макгилу; уписао је и мастер студије, гдје се специјализовао за међународно право. Током 1930-их Хамфри се сматрао ренесансним човјеком са великим интересовањем за образовање, умјетност и хуманистичке науке. Док је предавао на Макгилу почетком 1940-их, Хамфри је упознао Хенрија Ложијеа, избјеглицу из Француске, који је представљао Слободне Французе. Ложије се 1943. године преселио у Алжир да предаје на Алжирском универзитету, а касније је постао помоћник генералног секретара Уједињених нација.[4]
Док је био на Универзитету Макгил, Џон Питерс Хамфри је основао Дебатну унију, једно од најуспјешнијих и најистакнутијих свјетских дебатних друштава.
Универзална декларација о људским правима уреди
Помоћник генералног секретара Уједињених нација, Хенри Ложије, је 1946. године именовао Џона Питерса Хамфрија за првог директора Сектора за људска права Уједињених нација, унутар Секретаријата Уједињених нација
Хамфри је био задужен за нацрт Универзалне декларације о људским правима.[6] Након консултација са извршном групом Комисије, којом је предсједавала Еленор Рузвелт, професор Хамфри је припремио први прелиминарни нацрт онога што је требало да постане Универзална декларација о људским правима. У ноћи 10. децембра 1948. Генерална скупштина једногласно је усвојила Декларацију коју је Еленор Рузвелт назвала „међународном Магна картом цијелог човјечанства”.[7]
Каријера у Уједињеним нацијама уреди
Хамфри је остао у УН-у 20 година. Током овог периода, надгледао је спровођење 67 међународних конвенција и устава десетак земаља. Радио је у разним областима, међу којима су били слобода штампе, статус жена и расна дискриминација. Професору Хамфрију је на 40. годишњицу Декларације 1988. године, додијељена награда Уједињених нација за људска права.
Хамфри је 1963. године предложио идеју о Високом комесаријату ОУН за људска права. Иако је првобитно идеја била позитивно прихваћена, тек након 30 година, у вријеме генералног секретара Бутроса Бутрос-Галија, ова је идеја остварена.
Библиографија уреди
- Humphrey, John Peters, Human Rights and the United Nations: A Great Adventure (New York: Transnational Publishers. 1984. ISBN 978-0941320146.) (аутобиографија)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „John Peters Humphrey | The Canadian Encyclopedia”. www.thecanadianencyclopedia.ca. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Drafting the Universal Declaration of Human Rights”. Equitas (на језику: енглески). 14. 2. 2017. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Government of New Brunswick, Canada (18. 02. 2016). „John Peters Humphrey”. www2.gnb.ca (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ а б в „Biography”. humphreyhampton.org. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „McGill’s John Peters Humphrey’s legacy work, original draft of Declaration of Human Rights, featured at Canadian Museum of Human Rights Grand Opening & exhibit”. news.library.mcgill.ca. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Christopher N.J.Roberts. „William H. Fitzpatrick’s Editorials on Human Rights (1949)”. Quellen zur Geschichte der Menschenrechte. Приступљено 4. 11. 2017.
- ^ „Universal Declaration of Human Rights | 1948”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2020.
Литература уреди
- On the Edge of Greatness: the Diaries of John Humphrey, First Director of the United Nations Division of Human Rights, 4 volumes. Edited by A.J. Hobbins and published as Fontanus Monographs 4, 9, 12 and 13. Montreal, McGill-Queen's University Press. 1995-2001. ISBN 978-0-7735-1458-4.ISBN 978-0-7735-1458-4. ISBN 978-0-7735-1456-0. ISBN 978-0-7735-1454-6. ISBN 978-0-7735-1383-9.
- Hobbins, A.J. and Steward, A. "Humphrey and the quest for compensation: Individual claims against States and the creation of new international law." Canadian Yearbook of International Law, 2003. XLI (2004). стр. 187–223.
- Hobbins, A.J. "Humphrey and the High Commissioner: the Genesis of the Office of the UN High Commissioner for Human Rights." Journal of the History of International Law. III (2001), стр. 38–74
- Hobbins, A.J. "Mentor and Protégé: Percy Corbett’s relationship with John Peters Humphrey." Canadian Yearbook of International Law, 1999. XXXVII (2000), стр. 3–56.
- Hobbins, A.J. "René Cassin and the Daughter of Time: the First Draft of the Universal Declaration of Human Rights". Fontanus II (1989) стр. 7 26.
- Hobbins, A.J. and Boyer, D. "Seeking Historical Truth: the International Commission of Inquiry into the 1932-33 Famine in Ukraine. Dalhousie Law Journal. XXIV (2001), стр. 139-191
- King, J and Hobbins, A.J.. "Hammarskjöld and Human Rights: the Deflation of the UN Human Rights Programme, 1953-1961." Journal of the History of International Law. V (2003), стр. 337–386.