Азат (јерм. Ազատ) је јерменска река која протиче кроз провинције (марзеве) Котајк и Арарат.

Азат
јерм. Ազատ
Азат код села Гарни у горњем делу тока
Положај Арпе на хидрографској мапи Јерменије (љубичасто поље)
Опште информације
Дужина55 km
Басен572 km2
Пр. проток35,9 ​m3s
СливКаспијског језера
Пловностније пловна
Водоток
Изворјугозапад Гегама
Ушћеу Аракс (близу Арташата)
Географске карактеристике
Држава/е Јерменија
ОбластКотајк, Арарат
ПритокеMilli
Река на Викимедијиној остави
Манастир Гегард и долина горњег Азата
Светска баштина Унеска
Место Јерменија
Координате40° 10′ 01″ С; 45° 00′ 31″ И / 40.166839° С; 45.008666° И / 40.166839; 45.008666
КритеријумиКултурно добро: ii
Референца960
Упис2000 (-1976. седница)
Угроженостне

Настаје на југозападним обронцима Гегамских планина од речица Гохт и Воскеџур. Улива се у реку Аракс у близини града Арташата.

У горњем делу тока протиче кроз Гарнијску клисуру која је име добила по оближњем селу Гарни. Клисура је позната по природним базалтним петоугаоним и хексагоналним стубовима који је окружују попут ограде, а изнад кањона се протеже Гарнијски плато.

У средњем делу тока налази се вештачко Азатско језеро запремине 70 млн m³. Просечан проток на ушћу износи око 6,51 m³/s, максимално до 35,9 m³/s.

Од 2000. горњи део тока реке Азат и оближњи Манастир Гегард су уврштени на УНЕСКО-ву листу светског наслеђа.[1] Овај део је туристички најпосећенији део целе Јерменије. Манастир је изграђен на месту одмах испод извора Азата који извире у пећини на високим литицама, а која је била света још у праисторији. Уништен је у 9. веку, али га је око 1200. године обновила владарска породица Прошијан, која је заслужна и за раскошан систем наводњавања који води с овог места.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди