Албрехт Косел
Лудвиг Карл Мартин Леонард Албрехт Косел (нем. Ludwig Karl Martin Leonhard Albrecht Kossel; Росток, 16. септембар 1853. — Хајделберг, 5. јул 1927) био је немачки доктор и физиолог.[1][2]
Албрехт Косел | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Лудвиг Карл Мартин Леонард Албрехт Косел |
Датум рођења | 16. септембар 1853. |
Место рођења | Росток, Немачка конфедерација |
Датум смрти | 5. јул 1927.73 год.) ( |
Место смрти | Хајделберг, Немачка |
Образовање | Универзитет у Стразбуру |
Биографија
уредиКосел је рођен у Ростоку као син пруског главног конзула Албрехта Косела и његове жене Кларе. 1872. године, Косел је похађао студије медицине на универзитету у Стразбуру, где су му предавали познати професори: Антон де Бари, Валдејер, Кундт, Бајер и Феликс Хоп-Сејлер.
Дипломирао је 1878. на универзитету у Ростоку. Његово подручје рада је било у области физиолошке хемије, посебно хемија ткива и ћелија. Проучавао је протаминске и хексобазе путем експеримената на пуноглавцима. Године 1886. открио је хистидин, а потом се бавио квантитативним методама за изолацију хексобаза. Косел је 1910. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину за свој рад у истраживању хемије ћелија и протеина.[3]
Један од Коселових студената био је Американац биохемичар Едвин Б. Харт.
Косел је имао кћер, и сина, Валтера (1888—1956), који је био угледни професор теоријске физике на Институту технологије у Гдањску (1932—1945).
Референце
уреди- ^ „Albrecht Kossel German biochemist”. Britannica. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Albrecht Kossel und die DNA”. Universität Heidelberg. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Albrecht Kossel”. Nobel Prize. Приступљено 21. 1. 2021.(језик: енглески)