Александар Гаталица

српски књижевник, преводилац и критичар

Александар Гаталица (Београд, 1964) српски је књижевник, преводилац са античког грчког језика и музички критичар.[1] Обавља дужност првог саветника амбасаде Републике Србије у Љубљани.[2]

Александар Гаталица
Александар Гаталица
Лични подаци
Датум рођења1964.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаЛиније живота
Линије живота
Чиода са две главе
Невидљиви
Београд за странце
НаградеНаграда Милош Црњански
Награда Иво Андрић
Награда Giorgio la Pira
Награда Удружења драмских уметника
Награда Стеван Сремац
Награда Umberto Saba
НИН-ова награда
Награда Меша Селимовић

Биографија

уреди

У Београду је дипломирао 1989. општу књижевност и теорију књижевности, са старогрчким језиком.[3]

Током каријере био је на следећим функцијама: Уредник Едиције Европа, Уредник страница Светске књижевности, лист Данас, уредник мултимедијалног CD-рома Contemporary Serbian Art, члан Управе Српског ПЕН Центра, члан Управног одбора Европског покрета у Србији, потпредседник Европског покрета у Србији, уредник Годишњака српске књижевности Српског ПЕН центра, уредник издања Ко је ко (Who`s who), издање Српски ПЕН центар, Члан Савета за музику РТС, Уметнички директор Опере и театра Мадленианум, уредник додатка БЛИЦ књига, уредник културе Информативног програма РТС, Управитељ Фондације Народне библиотеке Србије, начелник одељења за програме из културе, односе са јавношћу и протокол НБС. Као музички критичар писао је критике за новине у Србији.[4]

Као писац појавио се у српској књижевности 1993. године и до сада објавио преко једанаест књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Проза Александра Гаталице објављивана је у свим књижевним часописима у некадашњој Југославији и Србији.

Члан је Српског књижевног друштва.[5]

Током 2021. одбио је да његова књига буде у конкуренцији за НИН-ову награду, што је објаснио становиштем да је жири те године некомпетентан.[6]

Дела

уреди

Књижевност

уреди
  • Линије живота (роман, Рад, Београд, 1993)
  • Наличја (роман, БИГЗ, Београд, 1995)
  • Мимикрије (приповетке, Стубови културе, Београд 1996)
  • Век (циклус приповедака), Стубови културе, Београд 1999, Просвета 2010, Моно и Мањана 2012),
  • Крај (роман, Глас српски, Бања Лука, 2001)
  • Чиода са две главе (драма, поставка: Београдско драмско позориште, издање Наш траг, 1-4/2009 )
  • Еурипидова смрт (роман, Филип Вишњић, Београд 2002)
  • Најлепше приче Александра Гаталице (приредио Петар Пијановић, Едиција Нај, Просвета, Београд 2003)
  • Београд за странце (циклус приповедака, Филип Вишњић, Београд 2004, исти издавач 2008)
  • Дијалог са опсенама (две новеле, Глас Српски, Бањалука, 2006)
  • Дневник поражених неимара (приповетке, Завод за уџбенике, Београд, 2006)
  • Невидљиви (роман, Завод за уџбенике, Београд 2008)
  • Процес (Франц Кафка, драматизација Александар Гаталица, КОВ, Вршац, 2011)
  • Велики рат (роман, Моно и Мањана, Београд 2012)[7][8][9][10][11]
  • Двадесет пети сат, роман, 2021.[12]
  • Вариа, збирка приповетки, 2023.[13]

Музичке књиге

уреди
  • Говорите ли класични? (музички есеји 1989 – 1992), Клио, Београд 1994.
  • Црно и бело (биографије пијаниста стерео-ере) Европа, Београд 1998.
  • Рубинштајн против Хоровица и обрнуто, Европа, Београд 1999.
  • Златно доба пијанизма, Глас српски, Бања Лука, 2002.
  • Квадратура нота (есеји и критике 1997 – 2004), Повеља, Краљево 2004.
  • Анегдоте о великим музичарима (Креативни центар, 2010)

Преводи

уреди
  • Есхил: Прометеј у оковима,
  • Софокле: Господар Едип,
  • Еурипид: Алкеста), Финекс, Београд, 1993.
  • Уметничка лирика старе Грчке (Поезија Алкеја, Сапфе и Анакреонта), Европа, Београд 1994.[14]
  • Двојица јамбичара (Поезија Архилоха и Хипонакта), Европа, Београд, 1998.
  • Хеленске драме (одабрани преводи Милоша Ђурића, Александра Гаталице и Едуарда Дајча. Уз старе преводе и нови,
  • Еурипид: *Ифигенијина смрт у Аулиди), ЦИД, Подгорица, 2002, у два издања: броширано и библиофилско
  • Хеленска поезија (од Тиртеја до Анакреонта), Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 2003.
  • Еурипид изабране драме (претходни преводи Еурипида и нови превод "Баханткиња"), Плато, 2007.
  • Софокле: Господар Едип и Едип на Колону (Коло СКЗ), 2011

Приређивач

уреди

Позоришне поставке

уреди

У преводима Александар Гаталице до сада су постављене три античке драме.

  • Ифигенијина смрт у Аулиди (Продукција Народног позоришта из Београда, режија Стеван Бодрожа 2004)
  • Прометеј у оковима (Продукција фестивала БЕЛЕФ и Мадленианума, режија Стеван Бодрожа 2006)
  • Баханткиње (Продукција Народног позоришта Београд, режија Стафан Валдемар Холм)

Признања

уреди

Одликовања

уреди

Књижевне награде

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 96. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Дипломатско особље”. Амбасада Републике Србије у Љубљани. 
  3. ^ Александар Гаталица. "Велики рат"
  4. ^ Гаталица, Александар. „Двадесет први век - црно време за хероје”. РТС. Приступљено 24. 1. 2020. 
  5. ^ Српско књижевно друштво/Александар Гаталица
  6. ^ „Гаталица не жели у такмичење за Нинову награду”. Politika Online. Приступљено 2021-07-09. 
  7. ^ Гаталица, Александар. „Интервју: Александар Гаталица”. Oko nas INFO. Приступљено 24. 1. 2020. 
  8. ^ Гаталица, Александар. „Најнаграђиванији књижевник 2012. године”. Belgrade Edt Culture. Приступљено 24. 1. 2020. 
  9. ^ Цидилко, Весна. „"Документарно и имагинарно у `Великом рату` Александра гаталице". ACADEMIA. Приступљено 24. 1. 2020. 
  10. ^ Гаталица, Александар. „"Соната за лошег човека". Sledeća dobra knjiga. Архивирано из оригинала 02. 01. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  11. ^ Ђорђевић, Бранислав. „Народ смо који трагично касни”. Новости 66 година. Приступљено 24. 1. 2020. 
  12. ^ „ФАНТАСТИКА О ДВОЈНИЦИМА: Представљен роман Александра Гаталице"Двадесет пети сат". NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-07-09. 
  13. ^ Поповић, Гордана. „Приче Александра Гаталице”. Politika Online. Приступљено 2023-07-05. 
  14. ^ Михајловић Благојевић, Олга. „Александар Гаталица - Хеленска лирика”. Put u Art. Приступљено 24. 1. 2020. 
  15. ^ „Уручена одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Видовдана”. Радио телевизија Србије. 29. јун 2021. 
  16. ^ Пантић, Мирослав. „Андрићева награда”. Zadužbina Ive Andrića. Приступљено 24. 1. 2020. 
  17. ^ Новости/Александар Гаталица о књизи године „Велики Рат“
  18. ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon Literata Laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Enigmatski savez Srbije. стр. 64. ISBN 978-86-911565-1-0. 
  19. ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon Literata Laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Enigmatski savez Srbije. стр. 110. ISBN 978-86-911565-1-0. 
  20. ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon Literata Laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Enigmatski savez Srbije. стр. 186. ISBN 978-86-911565-1-0. 
  21. ^ Гаталица, Александар. „Још једна награда за Гаталичин роман "Последњи аргонаут". SD Srbija danas. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везе

уреди