Википедија

Алхемијски симбол

Алхемијски симболи, првобитно осмишљени као део алхемије, коришћени су за означавање неких елемената и једињења све до 18. века. Иако је нотација била делимично стандардизована, стил и симбол су варирали међу алхемичарима. Лиди-Тенгерж[1] је објавио попис од 3.695 симбола и варијанти, и то није било исцрпно, изостављајући на пример многе симболе које је користио Исак Њутн. Ова страница стога наводи само најчешће симболе.

Симболи у алхемији у делу Торберна Бергмана.

Три основна стања уреди

Према Парацелзусу (1493—1541), главна стања или tria prima којима се материје налазе су:

Четири основна елемента уреди

Западна алхемија користи четири класична елемента. Симболи који се користе за њих су:[2]

Седам планетарних метала уреди

Седам метала познатих од класичних времена у Европи било је повезано са седам класичних планета; ово је имало велику улогу у алхемијском симболизму. Тачна корелација је варирала током времена, а у раним вековима су понекад пронађени бронза или електрум уместо живе, или бакар за Марс уместо гвожђа; међутим, злато, сребро и олово су одувек били повезани са Сунцем, Месецом и Сатурном.[note 1] Асоцијације у наставку су потврђене од 7. века и усталиле су се до 15. века. Ове стандардизације су почеле да се распадају са открићем антимона, бизмута и цинка у 16. веку. Алхемичари би метале обично називали њиховим планетарним именима, нпр. „Сатурн” за олово, „Марс” за гвожђе; једињења калаја, гвожђа и сребра и даље су се називала „весели“, „борбени“ и „месечеви“; или „Јупитерски”, „Марсовски” и „Месечев”, током читавог 17 века. Традиција је остала и данас са именом елемента живе, где су хемичари одлучили да је планетарно име боље од уобичајених имена као што је „живо сребро”, и у неколико архаичних израза као што су лунарна каустика (за сребро-нитрат) и сатурнизам (за тровање оловом).[3][4]

Свима седам метала владало је једно небеско тело, планета, или божанство. Планете после Сатурна, Уран и Нептун.

Световни елементи и каснији метали уреди

 
Круг у квадрату: алкемијски симбол(17. век) приказује четири материје које симболишу камен мудрости

Алхемијска једињења уреди

 
Табела алхемијских елемената из „Последње жеље и тестамента“ Бејзила Валентајна, 1670.

Следећи симболи су, између осталих, усвојени у Уникоду.

 
Симболи из Одабране колекције ретких тајни, Кенелма Дигбија, 1682.

Алхемијски процеси уреди

Алхемијски магнум опус се понекад изражавао као низ хемијских операција. У случајевима када их је било дванаест, сваком би се могао приписати један од знакова зодијака као облик криптографије. Следећи пример се може наћи у Пернетијевом Dictionnaire mytho-hermétique (1758):[8]

Јединице мере уреди

Пар симбола означамају јединице за запремину, тежину и време.

Уникод уреди

Блок Алхемијски симболи је додат 2010. године као део Уникод 6.0.[9]

Алхемијски симболи[1][2]
Званична табела кодова Уникод конзорцијума (PDF)
  0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
U+1F70x 🜀 🜁 🜂 🜃 🜄 🜅 🜆 🜇 🜈 🜉 🜊 🜋 🜌 🜍 🜎 🜏
U+1F71x 🜐 🜑 🜒 🜓 🜔 🜕 🜖 🜗 🜘 🜙 🜚 🜛 🜜 🜝 🜞 🜟
U+1F72x 🜠 🜡 🜢 🜣 🜤 🜥 🜦 🜧 🜨 🜩 🜪 🜫 🜬 🜭 🜮 🜯
U+1F73x 🜰 🜱 🜲 🜳 🜴 🜵 🜶 🜷 🜸 🜹 🜺 🜻 🜼 🜽 🜾 🜿
U+1F74x 🝀 🝁 🝂 🝃 🝄 🝅 🝆 🝇 🝈 🝉 🝊 🝋 🝌 🝍 🝎 🝏
U+1F75x 🝐 🝑 🝒 🝓 🝔 🝕 🝖 🝗 🝘 🝙 🝚 🝛 🝜 🝝 🝞 🝟
U+1F76x 🝠 🝡 🝢 🝣 🝤 🝥 🝦 🝧 🝨 🝩 🝪 🝫 🝬 🝭 🝮 🝯
U+1F77x 🝰 🝱 🝲 🝳 🝴 🝵 🝶 🝻 🝼 🝽 🝾 🝿
Notes
1.^ Шаблон:Јуникод верзија
2.^ Сива подручја означавају нераспоређене кодне тачке

Галерија уреди

Овде су приказане таблице из књиге Реутер де Розмон (1931) Историја апотекарства кроз векове, том II, 4 таблице после стране 260 и 2 таблице после стране 268.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    (свих 6 таблица, урамљених)

Напомене уреди

  1. ^ For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.[3]‍:{{{1}}}

Референце уреди

  1. ^ Fritz Lüdy-Tenger (1928) Alchemistische und chemische Zeichen. Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.
  2. ^ Holmyard 1957, стр. 149.
  3. ^ а б Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry. 
  4. ^ Holmyard 1957, стр. 149
  5. ^ Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B. 
  6. ^ а б в г Holmyard 1957, стр. 149
  7. ^ Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.
  8. ^ See Holmyard 1957, стр. 150.
  9. ^ „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Приступљено 21. 10. 2019. 

Спољашње везе уреди

  • Алхемијски симболи у Уникоду 6.0
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алхемијски_симбол&oldid=26809442”