Анизакијаза
Анизакијаза представља обољење које настаје инфестацијом ваљкастог црва из рода Anisakis, при конзумирању сирове морске рибе. Најчешће се јавља у Холандији, Јапану, Централној Америци и Скандинавији.[1]
| Анизакијаза | |
|---|---|
| Латински | Anisakiasis |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија |
| МКБ-10 | B810 |
| МКБ-9-CM | 127.1 |
| DiseasesDB | 32147 |
| MeSH | D017129 |
Болест је први пут забележена 1955. године у Холандији и првобитно је названа болест харингиног црва (енгл. herring worm disease), јер је паразит пронађен у харинги. Касније је откривен и код великог броја других морских риба (као што су скуша, ослић, гира, арбун, шкарпина, шњур, уготица), а такође и код слатководних риба попут лососа.[2]
Етиологија уреди
Узрочник болести је ларве ваљкастог црва (нематода) Anisakis simplex, Contracaecum spp, Hysterothylacium (Thynnascaris) и Pseudoterranova decipiens.
Паразити риба се често везују за одређено географско подручје што је последица адаптације на правог и прелазног домаћина и специфичне услове животне средине. Примарни домаћини ваљкастих црва су делфини и фоке, који изметом избацују јајашца из којих се потом развијају ларве. Човек се инфестира конзумирањем сирове или недовољно термички обрађене морске рибе, и то најчешће харинги и лигњи.[1]
Клиничка слика уреди
Инкубацуиони период (време од конзумирања рибе до појаве првих симптома) траје од неколико сати до неколико дана. Може се јавити повишена телесна температура, бол у трбуху, мучнина, повраћање, хематемезе (повраћање крвавог садржаја), кашаљ, лажна упала слепог црева и сл. Некада се јавља и алергијска реакција у виду уртикарије.[1]
Дијагноза и лечење уреди
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, прегледа столице, крвне слике, серолошких тестова, ендоскопије итд. Терапија подразумева уклањање узрочника помоћу гастроскопије или оперативног захвата.
Превенција уреди
Заштита здравља људи од инфекције паразитима из меса риба и других водених организама заснива се на контроли присуства паразита и њихових развојних облика у месу риба, и инактивацији истих. У ту сврху користе се различити поступци (адспекција, просветљавање, дигестија, микроскопске технике, молекуларне технике, имунолошки поступци и др).[2]
Нематоде се уништавају на високим температурама, тако да термичка обрада намирница у великој мери смањује опасност од развоја анизакијазе.
Референце уреди
- ^ а б в „Анизакијаза”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2008. г. Приступљено 26. 12. 2007.
- ^ а б „Паразити риба”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2009. г. Приступљено 26. 12. 2007.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
