Арсеније Петровић

Арсеније Петровић је био обдарени нешколовани мајстор, један је од најзначајнијих из велике групе наших путујућих сликара аматера без сликарског искуства, сличних аутохтоној, самониклој уметности америчких limnera i Folk Art-a а заједничко им је невешто сликарско изражавање, спонтаност, вешина и једноставност: сликали су живот и предмете који их окружују. Претпоставља се да је сликарство учио код неког домаћег мајстора, највероватније у Вршцу. Радио је црквено сликарство и портрете. Сликао је у Србији, Срему и Банату. Посебно је био цењен као портретиста деце.

Арсеније Петровић
Датум рођења1803.
Место рођењаБела Црква
Хабзбуршка монархија
Датум смрти1870.
Место смртиЗемун
Аустроугарска
Девојчица са корпицом цвећа (1845-50.).
Дечак с голубом (1852.).
Ђорђе Тоска (1854-6.).
Лаза Петровић, кујунџија (1854-6.).

У Србији се по први пут појављује 1839. године. Његово сликарство креће се између примитивне декоративности и бидермајерског натурализма. И поред недовољног сликарског образовања уврстио се у Србе из Аустроугарске који су одиграли значајну улогу у време стварањa модерне државе и ликовне културе младог грађанског друштва. Његова слава допрла је до кнежевог двора где 1842. слика портрет малог Петра Карађорђeвића, будућег краља Петра I. Да је Арсеније радо прихватао да слика децу и да је то чинио с радошћу и с много умећа, види се из радова изложених у конаку кнегиње Љубице: Девојчица са корпицом цвећа и Дечак с голубом; као и на платну: Портрет малог Петра Радовића, из Народног музеја у Нишу.

ИзвориУреди

  • http://www.arte.rs/sr/umetnici/arsenije_petrovic-4066/
  • Миодраг Коларић, Класицизам код срба (1790-1848), Народни музеј, Београд, 1965
  • Наташа Дрча, Прилог проучавању дела Арсенија Петровића, Зборник бр. 8, Ниш, 1992