Архимандрит Никон (Лазаревић)

Архимандрит СПЦ

Никон (световно Никола Лазаревић; Радљевац код Книна, 6. децембар 1877Манастир Љубостиња, 10. октобар 1961) био је православни архимандрит и духовник Манастира Љубостиња.

Никон
(Лазаревић)
Лични подаци
Световно имеНикола Лазаревић
Датум рођења(1877-12-06)6. децембар 1877.
Место рођењаРадљевац код Книна, Аустроугарска
Датум смрти10. октобар 1961.(1961-10-10) (83 год.)
Место смртиМанастир Љубостиња код Трстеника, ФНР Југославија
ГробМанастир Љубостиња код Трстеника, Србија
игуман Манастира Каленића
Године1910—1944
духовник Манастира Љубостиње
Године1946—1961

Биографија уреди

Младост уреди

Архимандрит Никон рођен је 6. децембара 1877. године у Доњем Радљевацу, парохија Плавно код Книна, као Никола (Лазаревић).

Монаштво уреди

Као млад дошао је у београдски Манастир Раковица и 1898. године примио монашки чин и добио име Никон.[1]

Као јеромонах Никон Лазаревић одлази у Свету Гору и после двогодишњег боравка вратио се у Србију и постао старешина Манастира Витовнице 1900. године.[2]

Потом је управљао Манастиром Горњаком код Петровца на Млави. Најдуже је био игуман Манастира Каленић (1910—1944).[1]

Отац Никон игуман Манастира Каленић 1924. године замонашио је свршеног богослова, Драгутина Ђорђевића, Макарија Ђорђевића, будућег будимљанско-полимског епископа (1947).[3]

У Манастиру Каленић, након пожара 1911. године, подигао је велики и мали конак са трпезаријом који су завршени на лето 1912. године.[3]

Тада је у манастирском братству био и јеромонах Николај Велимировић, Рестаурирао је Манастир Каленић 1928. године и изградио нови конак у Манастиру Љубостињи, где је и оградио каменим зидом манастирску порту.[4]

Био је иницијатор и главни организатор градње Цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Опарићу, за које је ктитор био Александар Карађорђевић, а које је 1937. године освештао владика Николај Велимировић.[4]

Смрт уреди

Последње године живота провео је у Манастиру Љубостињи.

Упокојио се 10. октобара 1961. године и сахрањен је на монашком гробљу у Љубостињи.[5]

Референце уреди

  1. ^ а б Вазнесење, Манастир (22. децембар 2019). „Српски православни манастир Вазнесење: Игуманија Сара (Ђукетић)”. Српски православни манастир Вазнесење. Приступљено 2021-02-04. 
  2. ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2021-02-04. 
  3. ^ а б User, Super. „Епархија Шумадијска - Епархија Шумадијска”. xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac (на језику: српски). Приступљено 2021-02-04. 
  4. ^ а б „Храм у селу Опарић у Левчу”. ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ (на језику: српски). 2018-01-26. Приступљено 2021-02-04. 
  5. ^ „Са Врачара на починак /видео/”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-02-04.