Барич (Обреновац)

Барич
Барич;
	Црква светог архангела Михаила у Баричу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Обреновац
Становништво
— 2011.	6610
Географске карактеристике
Координате	44° 39′ 05″ С; 20° 15′ 20″ И / 44.651333° С; 20.255666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	133 m
	Барич Барич на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11504
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Барич је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 6610 становника.

У Баричу се налази фабрика „Прва Искра" (основана 1938/1939. под именом „Вистад") која је била замајац развоја овог места све до почетка југословенске кризе.

Природни услови уреди

Барич је насеље надомак Београда. Припада општини Обреновац и удаљен је око 4 km од њега. Поред насеља протиче река Сава.

Историја уреди

Све до краја Другог светског рата, Барич је са Београдом са једне стране и са Ваљевом са друге стране повезивала железничка пруга уског колосека која је у послератним годинама уклоњена. Делови Барича и данас носе називе из тог раздобља: Барич-Рампа или Барич-Станица.

До почетка деведесетих година Барич је био познат по виноградима на брду изнад Саве. С обзиром на повољан положај (река Сава, Баричка ада, ушће Колубаре у Саву итд.) 70-их година 20. века дошло је до значајније стамбене изградње углавном породичних стамбених кућа тако да Барич данас има читаве делове који су викенд-насеља.

Барич данас има модерну телефонску мрежу, водовод, струју и, у појединим деловима, мрежу кабловске телевизије. Такође, Барич има и савремен дом здравља изграђен након бомбардовања 1999. године, цркву, основну школу, обданиште и пошту.

Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу је под заштитом државе као споменик културе. Ту се налази иконостас који је до 1874. био у Топчидерској цркви, а радили су Димитрије Јакшић, Јован Стергевић („молер Јања“) и Константин Лекић. Рестауриран је 2013. године.^[1]

Демографија уреди

У насељу Барич живи 5248 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,0 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 2053 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.570
1953.	2.160
1961.	2.604
1971.	2.931
1981.	5.033
1991.	5.982	5.847
2002.	6.586	6.760
2011.	6.918

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	6.230	94,59%
Црногорци	99	1,50%
Југословени	23	0,34%
Хрвати	19	0,28%
Македонци	18	0,27%
Роми	13	0,19%
Муслимани	6	0,09%
Бугари	6	0,09%
Руси	5	0,07%
Словаци	4	0,06%
Словенци	3	0,04%
Албанци	3	0,04%
Украјинци	2	0,03%
Мађари	2	0,03%
Буњевци	2	0,03%
Немци	1	0,01%
непознато	126	1,91%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	17	21
80+	25	68
75—79	45	67
70—74	103	126
65—69	141	135
60—64	193	194
55—59	177	173
50—54	299	287
45—49	290	316
40—44	227	249
35—39	213	188
30—34	227	236
25—29	264	252
20—24	279	248
15—19	239	225
10—14	204	184
5—9	182	162
0—4	172	158
Просек :	37,0	38,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	355	619	733	879	1.501	1.769	2.053

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	306	448	381	561	202	118	25	9	2	1	3,21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.739	875	1.678	89	88	9
Женски	2.785	615	1.703	348	113	6
УКУПНО	5.524	1.490	3.381	437	201	15

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.375	30	0	0	429
Женски	948	28	0	0	170
УКУПНО	2.323	58	0	0	599
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	98	187	241	27	145
Женски	30	15	233	37	36
УКУПНО	128	202	474	64	181
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	51	54	19	19
Женски	16	68	32	61	164
УКУПНО	23	119	86	80	183
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	53	0	1	14
Женски	53	3	0	2
УКУПНО	106	3	1	16

Познате личности уреди

Миланче Радосављевић (*1944), певач народне музике.

Референце уреди

^ Светитељи у новом сјају („Вечерње новости“, 1. септембар 2013)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] Светитељи у новом сјају („Вечерње новости“, 1. септембар 2013)

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]