Белица (Јагодина)
Белица је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 342 становника.
Белица | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Град | Јагодина |
| Становништво | |
| — 2011. |  342 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 56′ 24″ С; 21° 07′ 20″ И / 43.94° С; 21.122166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 195 m |
.svg)  Белица Белица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | JA |
Овде се налазе Запис Рацића храст (Белица), Запис Жолетова липа (Белица), Запис крушка у порти (Белица) и Запис Животина липа (Белица).
Географски положај уреди
Налази се на 15 km од Јагодине на старом путу за Крагујевац преко Драгоцвета и Сабанте. Река Белица настаје спајањем Бешњаје и Вољавице које извиру у брдима Црног Врха. Протиче кроз Белицу па једна од легенди каже да је село добило име по реци. Корито реке у делу који протиче кроз Белицу поплочано је каменом „белутком“ преко кога тече бисерно чиста вода па то може бити објашњење порекла имена реке и села.
Река Белица је сада у свом горњем току још увек пуна живота. Има поточне мрене, клена и кркуша као и ракова.
Околна мања села су Врба, Слатина, Мишевић, Доњи Мишевић, Лозовик и Старо село.
Археологија уреди
У близини села налазе се остаци средњовековног града који се у народу зову „Јеринин град“ или само „град“ а поред њега и темељи неке цркве. Верује се да овај град датира из најранијег периода доласка Словена на Балкан и њихове христијанизације.
Топоними у околини су „Црквина“, „Логор“ и „Јеврејско гробље“. Сељани су раније при обради земље проналазили разне вредне предмете. Сада је та земља запуштена, а сâм „град“ остављен разним „истраживачима“ који се баве пљачком старина.
У долини реке Белице 2012. године пронађени су остаци неолитског насеља старог скоро 8000 година, као и фигура Венере,[1] Немачки стручњаци са Универзитета у Тибингену и Геолошког института у Хајделбергу су потврдили да се ради о најстаријем светилишту у Европи.[2][3]
Историја уреди
До Другог српског устанка Белица се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Белица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[4] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Јосиф Панчић уреди
Долазак Јосифа Панчића у Србију везан је за село Белицу.
Четрдесетих година 19. века, Аврам Петронијевић, тадашњи министар иностраних дела Србије, у селу Белици је основао фабрику за производњу стакла. Била је то прва стаклара на Балкану ако не и прво индустријско постројење. У Србији наравно није било мајстора који знају овај занат те је он довео мајсторе стакларе из Чешке. Дошли су са својим породицама и населили се око фабрике. На месту где је била стаклара сада је њива али земља светлуца од остатака стакла а у старим домаћинствима је могуће наћи очуване предмете произведене у тој стаклари. Има их и у Завичајном музеју у Јагодини.
Неко време по доласку Чеха почели су да оболевају од неке болести па и да им деца умиру. Уплашен да га не напусте мајстори, Аврам Петронијевић је писао Вуку Караџићу у Беч и молио га да му нађе неког лекара који би дошао у Белицу како би лечио његове раднике.
Вук је познавао Јосипа Панчића који је у то време завршио медицину. Пристао је да дође у Србију јер је био без посла. Зграда у центру Белице коју мештани зову „Стара школа“ и у којој је била његова ординација кад је стигао у Србију постоји и данас.
Демографија уреди
Данас село има стотинак углавном старачких домаћинстава која живе од земљорадње.
У насељу Белица живи 339 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (47,1 код мушкараца и 53,5 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Белица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[4] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 23 | 25 | 25 | 26 | 26 | 26 | 25 | 26 | 27 | 26 | 28 | 29 | |
| Пореске главе* | - | 30 | 33 | 32 | 32 | 31 | 33 | 33 | 32 | 30 | 31 | 32 | |
| Арачке главе** | 59 | 66 | 66 | 68 | 69 | 70 | 72 | 73 | 81 | 80 | 76 | 78 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 7 | 8 | ||
| 75—79 | 14 | 29 | ||
| 70—74 | 25 | 23 | ||
| 65—69 | 19 | 24 | ||
| 60—64 | 10 | 10 | ||
| 55—59 | 5 | 12 | ||
| 50—54 | 16 | 9 | ||
| 45—49 | 19 | 10 | ||
| 40—44 | 12 | 11 | ||
| 35—39 | 11 | 12 | ||
| 30—34 | 8 | 3 | ||
| 25—29 | 10 | 11 | ||
| 20—24 | 9 | 5 | ||
| 15—19 | 10 | 4 | ||
| 10—14 | 3 | 6 | ||
| 5—9 | 9 | 9 | ||
| 0—4 | 12 | 4 | ||
| Просек : | 47,1 | 53,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 176 | 42 | 111 | 13 | 6 | 4 |
| Женски | 174 | 15 | 111 | 47 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 350 | 57 | 222 | 60 | 6 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 83 | 47 | 0 | 0 | 14 |
| Женски | 54 | 38 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 137 | 85 | 0 | 0 | 15 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 4 | 4 | 1 | 8 |
| Женски | 0 | 0 | 4 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 8 | 1 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 5 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 1 | 5 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ Пронађена Јагодинска Венера („Ало“, 6. новембар 2012)[мртва веза]
- ^ Јагодина: Фигуре старе 8000 година („Вечерње новости“, 25. фебруар 2013)
- ^ На фигуринама из Белице пронађен код из каменог доба (Б92, 10. март 2019)
- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
