Бели анђео

фреска из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве

Бели анђео је део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

Бели Анђео, фреска из манастира Милешева

На слици је приказан сам Анђео Господњи, обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.

Фреска се налази на јужном зиду западног травеја и настала у 13. веку као рад непознатих аутора Грка, школованих у Цариграду, Никеји и Солуну. У 16. веку је преко ње насликана друга фреска па је Бели анђео био сакривен све до 20. века када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.

Слика је била другог у историји али првог јавног преноса преко Telstar сателита, 23. јула 1962. године.[1][2]

Галерија уреди

Извори уреди

Спољашње везе уреди

Литература уреди

  • Војислав Ј. Ђурић, Историја српске културе - Сликарство у средњем веку, Дечје новине, Горњи Милановац, Удружење издавача и књижара Југославије, Београд, 1996.

Спољашње везе уреди