Википедија

Београдска област

Београдска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Београд.

Београдска област
1922.—1929.

Београдска област
Главни градБеоград
РегијаБалкан, Панонска низија
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина9581,4[1] км2
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник		 Следбеник
Београдски округ (Краљевина СХС)
Торонталско-тамишка жупанија (Краљевина СХС)
Бачко-барањска жупанија (Краљевина СХС)
Дунавска бановина (Краљевина Југославија)
Управа града Београда (Краљевина Југославија)
Мапа Београдске области

Историја

уреди

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подијељена на покрајине, које су се даље делиле на округе и жупаније. 1922. су, уместо претходних административних јединица, формиране 33 области у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Београдске области, њена територија се налазила у саставу:

Административни центар Београдске области је био Београд. Начелство округа београдског је 22. новембра 1923. постало жупанија београдске области.[2] Када је 1924. године извршена ревизија границе са Румунијом, град Жомбољ је издвојен из састава Краљевине СХС и њене Београдске области и прикључен Румунији. 1929. године, формиране су бановине, које су замениле дотадашњу поделу земље на области. Највећи дио Београдске области је припао Дунавској бановини, али сам град Београд са околином је добио своју засебну територијалну управу.

Географија

уреди

У саставу Београдске области налазио се мали северни део Шумадије у околини Београда, западни део Баната и источни део Бачке. Београдска област се граничила са Бачком и Сремском облашћу на западу, Подунавском облашћу на југоистоку, Ваљевском облашћу на југозападу, Румунијом на североистоку и Мађарском на северу. У њеном јужном дијелу се налазио град Београд. Њен сјеверни дио је био уз ријеку Тису (Потисје), све до границе са Мађарском и Румунијом. Град Земун је припадао Сремској области. Сава и Дунав су једним дијелом чиниле административну границу према другим областима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Демографија

уреди

Цела област

уреди

Према попису из 1921. године, област је имала 762.493 становника.[1] Становништво је било лингвистички разноврсно: говорници српскохрватског били су доминантни у градовима Београд, Панчево, Велики Бечкерек и Велика Кикинда, као и у срезовима Београд, Умка, Ковачица, Велики Бечкерек, Турски Бечеј, Велика Кикинда, Тител и Жабаљ; говорници немачког били су доминантни у срезу Панчево, говорници румунског били су доминантни у срезу Жомбољ, док су говорници мађарског били доминантни у граду Сента, као и у срезовима Сента, Стари Бечеј и Турска Кањижа.

Београд са околином

уреди

У граду Београду је 1921. по попису[3] живило 111.739 становника, а у јужном делу Београдске области (без града) је живило 138.920 становника.

Матерњи језик

уреди

Подаци о матерњем језику у самом граду Београду по попису из 1921. године:

Подаци о матерњем језику у бившем округу Београд — јужни дио области Београд (без града) по попису из 1921. године:

Религија

уреди

Подаци о религији у самом граду Београду по попису из 1921. године:

Подаци о религији у бившем округу Београд — јужни дио области Београд (без града) по попису из 1921. године:

Административна подела

уреди

Област је укључивала следеће срезове:

Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус:

Градови

уреди

Значајнији градови у области:

Сви ови градови се данас налазе у саставу Србије.

Велики жупани

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б "Политика", 13. авг. 1922, стр. 2
  2. ^ "Политика", 23. нов. 1923, стр. 5
  3. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1921/Pdf/G19214001.pdf
  4. ^ Време — 1929 — Дигитална универзитетска библиотека — страна 0137 — величина 4

Литература

уреди

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдска_област&oldid=26822284”