Бранко Костић (Рваши код Цетиња, 28. август 1939Подгорица, 20. август 2020) био је југословенски политичар, привредник, универзитетски професор. Као в.д. председника Председништва СФРЈ био је последњи на тој функцији.

бранко костић
Бранко Костић, 1968. године
Лични подаци
Датум рођења(1939-08-28)28. август 1939.
Место рођењаРваши, код Цетиња, Краљевина Југославија
Датум смрти20. август 2020.(2020-08-20) (81 год.)
Место смртиПодгорица, Црна Гора
Професијаекономиста
Деловање
Члан СКЈ од1957.
в.д. председник Председништва
СФР Југославије
Период6. децембар 199115. јун 1992.
ПретходникСтјепан Месић
Наследникфункција укинута
генерални секретар
Покрета несврстаних
Период6. децембар 199115. јун 1992.
ПретходникСтјепан Месић
НаследникДобрица Ћосић
председник Председништва
СР Црне Горе
Период17. март 198923. децембар 1990.
ПретходникСлободан Симовић (вд)
НаследникМомир Булатовић

ОдликовањаОрден рада са златним венцем

Биографија уреди

Завршио је Економски факултет 1962, магистрирао 1977, докторирао 1980; све на Економском факултету у Београду.

Обављао је бројне одговорне политичке функције у доба Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ):

  • Предсједник Централног комитета Савеза омладине Црне Горе (1963—1968)
  • Потпредсједник Извршног вијећа (Владе) Црне Горе (1986—1989)
  • Предсједник Предсједништва СР Црне Горе (1989—1991)
  • Делегат (посланик) у Скупштини СФРЈ и предсједавајући делегације Црне Горе у Вијећу република и покрајина (1991)
  • Потпредсједник Предсједништва СФРЈ и касније вршилац дужности предсједника Предсједништва СФРЈ (од половине маја 1991. до половине јуна 1992. године, када је та функција укинута).[1]

Као предсједник Предсједништва Црне Горе био је предсједник Одбора за пренос посмртних остатака краља Николе и чланова краљевске породице из Сан Рема на Цетиње.

Седамдесетих година 20. вијека изградио је каријеру у привреди и његово име се везује за најуспјешније године раста и развоја тада највећег предузећа у Црној Гори. Био је савјетник, а затим комерцијални (1969—1974) и генерални директор Комбината алуминијума у Титограду (1974—1978).

Након напуштања Комбината алуминијума наставио је каријеру на Универзитету Црне Горе. Био је научни савјетник у Институту за техничка истраживања, један од оснивача Грађевинског факултета и редовни професор економских предмета на свим техничким факултетима, до одласка у пензију 2003. године. Потпуни приказ објављених радова је дат у његовој био-библиографији у Споменици Грађевинског факултета (Споменица, 2000).[2]

Говорио је руски и француски, а служио се енглеским језиком. Умро је 20. августа 2020. у Подгорици.[3]

Био је носилац Ордена рада са златним вијенцем[4] и Плакете за допринос очувању југословенске државности и афирмацији етничких и самоопредијељених Југословена.[5]

Објављене књиге уреди

-“Алуминијум и технички прогрес“, Институт за техничка истраживања – Технички факултети, Титоград, 1981

-„1991 – Да се не заборави“, Филип Вишњић, Београд и Ободско слово, Ријека Црнојевића, 1996[6]

- „Записи“, Ваша Књига, Београд, Пегаз, Бијело Поље, 2005[7]

-„Истина о разбијању Југославије – Моје свједочење у Хагу“, Пегаз, Бијело Поље, 2010[8]

-„Цеклински риболови“, 2011[9]

-„Костићи: братство у Цеклину, Стара Црна Гора ; родослов (од око 1490. до 2013)", 2014 [10]

-„Нијесам погазио заклетву : интервјуи, говори, изјаве Том 1 & 2“, Пегаз, Бијело Поље, 2015 [11]

Референце уреди

  1. ^ „Ko je ko u Crnoj Gori“, Budva, 2004; Istorijski leksikon Crne Gore.
  2. ^ ed. Vujović, Arsenije (2000). Spomenica Građevinskog fakulteta. Podgorica: Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet u Podgorici. стр. 53—56. 
  3. ^ „Preminuo Branko Kostić, bivši član Predsedništva SFRJ”. rts.rs. Вијести. 20. август 2020. Приступљено 20. фебруар 2022. 
  4. ^ Georgijev, Slobodan (21. 02. 2002). „U red za medalju: Ordenje pokojne prošlosti”. Vreme. Beograd: NP Vreme d.o.o. Br. 581. Приступљено 11. 04. 2016. 
  5. ^ Elster, Robert J (2004). The international Who’s Who. London: Europa Publications, Taylor & Francis Group. 
  6. ^ Kostić, Branko (1996). 1991: da se ne zaboravi. Beograd; Rijeka Crnojevića: Filip Višnjić ; Obodsko slovo. ISBN 978-86-7363-173-8. OCLC 36571014. 
  7. ^ Kostić, Branko (2005). Zapisi. Bijelo Polje: Vaša knjiga. ISBN 978-86-7792-007-4. OCLC 213383856. 
  8. ^ International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991.; Kostić, Branko (2010). Istina o razbijanju Jugoslavije : moje svjedočenje u Hagu. Podgorica: Pegaz. ISBN 978-86-7792-244-3. 
  9. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Цеклински риболови : на Скадарском језеру у Црној Гори :: COBISS+”. plus.cg.cobiss.net. Архивирано из оригинала 10. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-10. 
  10. ^ Kostić, Branko (2014). Kostići: bratstvo u Ceklinu, Stara Crna Gora ; rodoslov (od oko 1490. do 2013). Podgorica: Pegaz. ISBN 978-86-7792-354-9. OCLC 934637671. 
  11. ^ Kostić, Branko (2015). Nijesam pogazio zakletvu: intervjui, govori, izjave Tom 1 Tom 1. ISBN 978-86-7792-375-4. OCLC 1099735390. 

Литература уреди

  • Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031

Спољашње везе уреди