Бранко Радовић (Дубровник, 5. децембар 1933Сплит, 18. новембар 1993) био је југословенски кошаркаш и тренер. Међународно је представљао кошаркашку репрезентацију Југославије. Члан је куће славе сплитског спорта, под именом Отац сплитске кошарке.[1]

Бранко Радовић
Лични подаци
Датум рођења (1933-12-05)5. децембар 1933.
Место рођења Дубровник
Зетска бановина, Југославија
Датум смрти 18. новембар 1993.(1993-11-18) (59 год.)
Место смрти Сплит, Хрватска
Држављанство  Хрватскa
 Краљевина Југославија
Сениорска каријера
Године Клуб
1949—1952
1952—1954
1954—1957
1957—1960
1960—1964
Сплит
Зрињевац
Партизан
Црвена звезда
Сплит
Тренерска каријера
1964—1972 Сплит
Награде
Првак jугословенске лиге (1971)
Освајач jугословенског купа

Биографија уреди

Рођен је 1933. године у Дубровнику, али је детињство провео у Сплиту. Преминуо је 18. новембра 1993. године у Сплиту. Био је Србин.[2]

Kаријера уреди

Радовић је започео и завршио каријеру са Сплитом на првој лиги Југославије у кошарци. У међувремену је играо за Зрињевац, у Загребу, као и за Партизан и Црвену звезду, у Београду.

У сезони 1959. био је најбољи стрелац са 31 поеном по утакмици, више од Радивоја Кораћа. На утакмици са Цибонoм постигао је рекордних 64 поена.[3]

Репрезентација Југославије уреди

Као играч кошаркашкe репрезентацијe Југославије, Радовић је одиграо 32 утакмице између 1957-1959. Учествовао је на два eвропскa првенствa у кошарци (1957 у Бугарској и 1959 у Турској).[4] Освојио је златну медаљу на медитеранским играма 1959. у Либану.

Тренерска каријера уреди

Након што се 1964. годпине повукао из играчке каријере, Радовић је постао главни тренер Сплитa. Освојио је прву лигу Југославије у кошарци 1970/71. и водио их до финала Купа европских шампиона 1972, где је изгубио од италијанског Варезе, под вођством Александрa Николићa.[5] Целу своју тренерску каријеру провео је са сплитским тимом.

Постигнућа у каријери уреди

Референце уреди