Бреча
Бреча (енгл. Breccia, франц. Brèche, нем. Breccie, рус. Брекчия) је стена изграђена од незаобљених одломака величине преко 2mm истоврсних или различитих стена, повезаних неким матриксом[1]. Брече припадају групи кластичних стена, подгрупи псефита, а настају везивањем или цементацијом дробине неким природним везивом(карбонатно, силицијско и др.). Име је добила по латинској речи breccia – ломљени камен.
Састав уреди
Бреча се састоји од незаобљених фрагмената једне или више врста стена и везивне супстанце. Величина фрагмената и однос количине фрагмената према везивној маси су различити. Пошто је основни материјал из кога брече настају некласиран по крупноћи (дробина), то су фрагменти брече обично врло различитих димензија.
У бречама се, осим фрагмената стена, налазе и фрагменти скелета и љуштура организама, а неке брече су састављене искључиво од таквих фрагмената. То су најчешће љуштуре шкољака или фрагменти костију. Такве брече, у којима преовлађују органски фрагменти, називају се лумакелама.
Подела уреди
Према начину постанка, односно према геолошком процесу који доводи до фрагментирања, брече делимо на:
- падинске – када су настале од падинског (сипарског) материјала;
- обалске – настале у приобалским регионима мора или језера услед разорног дејства таласа;
- тектонске – настале дробљењем материјала фрагментираног на раседним површима;
- вулканске – настале везивањем грубозрног незаобљеног вулканокластичног материјала;
- контактне – настале ломљењем околних стена или периферних партија плутона и потом захватаних магмом код разних врста интрузија.
Подела бреча врши се и на основу састава фрагмената, на: кречњачке, доломитске, мермерне, серпентинске, хетерогене, итд. Као и код дробине, и овде преовлађује хомогени материјал, јер фрагменти од којих је бреча настала нису дуго транспортовани.
Цемент у бречама може бити врло различит. Или је доведен споља или је настао растварањем материјала саме дробине. Обично је цемент истог састава као и сама бреча, али се среће и цемент другачијег састава.
Према начину појављивања, за брече се може рећи да су у највећем броју случајева неслојевите стене. Обично су масивне текстуре, јер нису стваране у воденој средини, него најчешће на копну.
Брече имају разноврсну примену у грађевинарству, нарочито за декоративне сврхе.
Извори уреди
- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература уреди
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
