Брђани (Горњи Милановац)
Брђани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. године у њему живео је 848 становникa.
Брђани | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Горњи Милановац |
Становништво | |
— 2022. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 58′ 09″ С; 20° 25′ 03″ И / 43.9692° С; 20.4175° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 314 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32303 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | GM |
Село је удаљено 10 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу Чачка. Налази се на надморској висини од 250 до 500 м, а површине је 2.023 ха.
Историја
уредиБрђани се први пут помињу у турском попису из 1476. године. Ово село се тада звало Сутеска. Након што је исељено пред најездом Турака, населили су га досељеници из брдовитих крајева Црне Горе, Старог Влаха, Херцеговине и ужичког краја.[1]
Брђани су били седиште Моравске капетаније Рудничке нахије. На планини Вујан и граници између села Брђани и Прислонице, Никола Милићевић Луњевица изградио је 1805. године манастир Вујан са црквом, чардаком и чесмом, посвећен Светом архангелу Гаврилу. То је уједно била и прва задужбина ослобођене Србије. Устанички војвода Лазар Мутап, рођен у суседној Прислоници, сахрањен је у припрати манастира. Након што је био тешко рањен у борби на Љубићу 1815. године, првобитно је био сахрањен код црквице у Горњој Трепчи. Затим је његов син Вук пренео његове кости и сахранио га у манастиру Вујан.[1]
Манастир Вујан се налази близу средњовековног манастира Обровин, запуштеног још 1597. године. Од њега могу се видети остаци часне трпезе.[1]
Село је имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији манастира Вујан. Сеоска слава је Спасовдан.[1]
У селу се налази етно-село са вајатима, салашем и воденицом.[2][3] Етно-село се зове „Галетово сокаче” и налази се уз реку Дичину.
Овде се налазе Црква Светог Пантелејмона у Брђанима, Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима, Крајпуташ Илији Стевановићу у Брђанима, Крајпуташ Крсти Топаловићу у Брђанима и Крајпуташ Милану Дамљановићу у Брђанима.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 287 ратника. Погинуло их је 145 а 142 је преживело.[1]
Село је 1925. добило модеран водовод, иницијативом домаћина Владимира Гавриловића.[4]
Галерија
уреди-
Аутопут „Милош Велики”
-
Црква Светог Пантелејмона
-
Основна школа
-
Споменик борцима НОБ-а
-
Зграда старе железничке станице
-
Ибарска магистрала
-
Ибарска магистрала
Демографија
уредиУ пописима село је 1910. године имало 1463 становника, 1921. године 1150, а 2002. године тај број се попео на 1253.[1]
У насељу Брђани живи 1016 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|
Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Број домаћинстава | 348 | 357 | 407 | 408 | 415 | 367 | 386 |
Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Број домаћинстава | 71 | 96 | 62 | 70 | 43 | 29 | 12 | 2 | 1 | 0 | 3,18 |
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 520 | 158 | 329 | 23 | 9 | 1 |
Женски | 540 | 91 | 328 | 112 | 9 | 0 |
УКУПНО | 1.060 | 249 | 657 | 135 | 18 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 254 | 45 | 0 | 0 | 105 |
Женски | 173 | 23 | 0 | 1 | 77 |
Укупно | 427 | 68 | 0 | 1 | 182 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 7 | 13 | 19 | 6 | 30 |
Женски | 2 | 1 | 27 | 3 | 4 |
Укупно | 9 | 14 | 46 | 9 | 34 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 6 | 0 | 6 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | 19 |
Укупно | 0 | 1 | 6 | 4 | 25 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 15 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 11 | |
Укупно | 2 | 0 | 0 | 26 |
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 95.
- ^ Етно-село „Галетово сокаче“ Брђани[мртва веза], Лиса, 2008
- ^ На Дичини воденица стара („Политика“, 19. новембар 2012)
- ^ „Модерни водовод у селу”, Политика, 19. јул 1925, стр. 6
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.