Википедија

Велика Грчка

Уколико сте тражили идеолошки покрет, погледајте чланак Мегали идеа.

Велика Грчка (лат. Magna Graecia, грч. Μεγάλη Ἑλλάς [Megálē Hellás], итал. Magna Grecia) је име јужног дела Италије, којега су Грци колонизовали у 8. веку п. н. е. То име су Римљани дали приобалским областима Јужне Италије у данашњим италијанским регијама Калабрија, Апулија, Базиликата, Кампанија и Сицилија; ови региони су били у великој мери насељени грчким насељеницима.[1] Ови досељеници, који су почели да пристижу у 8. веку пре нове ере, донели су са собом своју хеленску цивилизацију, која је оставила трајан траг у Италији (као на пример у култури старог Рима). Они су такође утицали на домородачке народе, као што су Сикули и Енотријани, који су се хеленизовали након што су усвојили грчку културу као своју.

Велика Грчка
Μεγάλη Ελλάς
Историјски регион
У смеру казаљке на сату од горе лево: Други Херин храм у Пестуму, Кампанија; Храм у дорском стилу, Сегеста; Тарасова скулптура младића који носи капуљачу и води свог магарца; приказ Еоса како јаше двопрежна кола, на кратеру из јужне Италије.

Старогрчке колоније и њихове дијалекатске групе у Великој Грчкој.
  северозападни дорски
  ахејски дорски
  дорски прави
  јонски
Садашни статус Италија
Хераклов храм у Акагасу (Агригенту),6. век п. н. е.

Грчки израз Megálē Hellás, касније преведен на латински као Magna Graecia, први пут се појављује у Полибијевим Историјама,[2] где је овај термин приписао Питагори и његовој филозофској школи.[3][4] Страбон је такође користио термин да означи величину територије коју су освојили Грци,[5] а римски песник Овидије је користио тај термин у својој песми Фасти.

Антика уреди

Према Страбоновој Географији, колонизација Велике Грчке је почела већ у време Тројанског рата и трајала је неколико векова.[6]

У 8. и 7. веку пре нове ере, услед демографских криза (глад, пренасељеност, итд), застоја, растуће потребе за новим трговачким објектима и лукама, и протеривања из своје домовине после ратова, Грци су почели да се насељавају у јужној Италији.[5] Почеле су да се оснивају колоније широм Средоземног и Црног мора (са изузетком северозападне Африке, у сфери утицаја Картагине), укључујући Сицилију и јужни део Италијанског полуострва. Римљани су ову област звали Magna Graecia (латински за „Велика Грчка”) пошто је била тако густо насељена Грцима. Антички географи су се разликовали око тога да ли је термин обухватао Сицилију или само Апулију, Кампанију и Калабрију, а Страбон и Ливије су били најистакнутији заговорници ширих дефиниција.[7]

Са колонизацијом, грчка култура је извезена у Италију на својим дијалектима старогрчког језика, својим верским обредима и својим традицијама независног полиса. Оригинална хеленска цивилизација се убрзо развила и касније ступила у интеракцију са домаћим италским цивилизацијама. Најважнија културна трансплантација била је халкидско/кумска варијанта грчког алфабета, коју су усвојили Етрурци; старо италско писмо је касније еволуирало у латинично писмо, које је постало најчешће коришћено писмо на свету.

Неке од ових хеленских колонија и данас постоје, као што су Неаполис („Нови град“, сада Напуљ), Сиракуза, Агриђенто, Тарас (Таранто), Ређо ди Калабрија или Кротон.

Први грчки град који је апсорбован у Римску републику био је Неаполис 327. п. н. е.[8] Остали грчки градови у Италији су уследили током Самнитских ратова и Пировог рата; Тарас је последњи пао 272. Сицилију је освојио Рим током Првог пунског рата. Само је Сиракуза остала независна до 212. године, јер је њен краљ Хијерон II био одани савезник Римљана. Међутим, његов унук Хијероним склопио је савез са Ханибалом, што је подстакло Римљане да опседну град, који је пао 212. упркос Архимедовим машинама, које је Прокло описао у свом коментару на Еуклидове елементе. Архимед је конструисао оружје на компримовани ваздух, тегове и противтеже, према Ктесибију и Хероју.[9]

Грчке колоније у осмом веку п. н. е. уреди

 
Храм Конкордије, Акагас

Грци су у 8. и 7. веку п. н. е. успостављали колоније по разним крајевима Средоземља, од источне обале Црног мора до Масилије (данашњи Марсељ). Основали су насеља на Сицилији и јужном делу Апенинског полуострва. Римљани су то подручје густо насељено Грцима звали Magna Graecia, у преводу „Велика Грчка“. Антички географи се једино нису слагали да ли тај појам укључује Сицилију или не. Страбон сматра да је Велика Грчка обухватала Апулију, Калабрију и Сицилију.

Грчка култура уреди

Доласком Грка у то подручје долази и грчка култура, религија, језик и традиције независних полиса. Убрзо се ту развија оригинална грчка цивилизација, која касније долази у интеракцију са домородачким латинским и италским цивилизацијама. Најзначајнији допринос је писмо. Једну верзију грчког писма Етрурци су прилагодили и то је еволуирало у латиницу.

На том подручју су живели и радили Архимед, Питагора и Емпедокле.

Оснивају се градови уреди

 
Мапа Велике Грчке

Многи нови градови постају моћни и богати:

Велика Грчка постаје део Римске републике после Пировог рата. До пада римског царства много Грка је романизовано, престали су причати грчки и тиме су асимиловани.

Каснија историја уреди

После пада римског царства и посебно после Готског рата подручје је знатно опустело и осиромашило. Било је под управом Византије све до доласка Нормана. Дошли су нови таласи Грка у том периоду у Велику Грчку. У подручју је грчки поново постао главни језик све до 11. века. Данас још увек постоје у Калабрији и у Саленту мање групе становништва, које говоре грико, једну мешавину грчког са италијанским елементима.

Референце уреди

  1. ^ Henry Fanshawe Tozer (30. 10. 2014). A History of Ancient Geography. Cambridge University Press. стр. 43. ISBN 978-1-108-07875-7. 
  2. ^ Polyb. Hist. 2.39.1
  3. ^ Polybius, ii. 39.
  4. ^ A. J. Graham, "The colonial expansion of Greece", in John Boardman et al., Cambridge Ancient History, vol. III, part 3, p. 94.
  5. ^ а б Cerchiai, Luca; Jannelli, Lorena; Longo, Fausto (2004). The Greek Cities of Magna Graecia and Sicily. Getty Publications. стр. 7. ISBN 978-0-89236-751-1. 
  6. ^ Strabo. „I, Section I”. Geographica (на језику: грчки). VI. Архивирано из оригинала 22. 05. 2020. г. Приступљено 15. 01. 2023. 
  7. ^ „MAGNA GRECIA” (на језику: италијански). Приступљено 24. 11. 2021. 
  8. ^ Heitland, William Emerton (1911). A Short History of the Roman Republic (на језику: енглески). The University Press. стр. 72. „Roman Republic Neapolis in 327 BC.” 
  9. ^ Proclus Phil., In primum Euclidis elementorum librum commentarii Page 41, line 7, Πρὸς δὴ ταύταις ἡ μηχανικὴ καλουμένη τῆς περὶ τὰ αἰσθητὰ καὶ τὰ ἔνυλα πραγματείας μέρος ὑπάρχουσα, ὑπὸ δὲ ταύτην ἥ τε ὀργανοποιϊκὴ τῶν κατὰ πόλεμον ἐπιτηδείων ὀργάνων, οἷα δὴ καὶ Ἀρχιμήδης λέγεται κατασκευάσαι τῶν πολεμούντων τὴν Συράκουσαν ἀμυντικὰ ὄργανα, καὶ ἡ θαυματοποιϊκὴ τὰ μὲν διὰ πνῶν φιλοτεχνοῦσα, ὥσπερ καὶ Κτησίβιος καὶ Ἥρων πραγματεύονται, τὰ δὲ διὰ ῥοπῶν, ὧν τῆς μὲν κινήσεως τὴν ἀνισορροπίαν αἰτιατέον, τῆς δὲ στάσεως τὴν ἰσορροπίαν, ὥσπερ καὶ ὁ Τίμαιος διώρισεν, τὰ δὲ διὰ νεύρων καὶ σπάρτων ἐμψύχους ὁλκὰς καὶ κινήσεις ἀπομιμουμένων

Литература уреди

  • Polyxeni Adam-Veleni and Dimitra Tsangari (editors), Greek colonisation: New data, current approaches; Proceedings of the scientific meeting held in Thessaloniki (6 February 2015), Athens, Alpha Bank, 2015.
  • Michael J. Bennett, Aaron J. Paul, Mario Iozzo, & Bruce M. White, Magna Graecia: Greek Art From South Italy and Sicily, Cleveland, OH, Cleveland Museum of Art, 2002.
  • John Boardman, N. G. L. Hammond (editors), The Cambridge Ancient History, vol. III, part 3, The Expansion of the Greek World, Eighth to Sixth Centuries B.C., Cambridge University Press, 1982.
  • Giovanni Casadio & Patricia A. Johnston, Mystic Cults In Magna Graecia, Austin, University of Texas Press, 2009.
  • Lucia Cerchiai, Lorenna Jannelli, & Fausto Longo (editors), The Greek cities of Magna Graecia and Sicily, Photography by Mark E. Smith, Los Angeles, J. Paul Getty Museum. 2004. ISBN 0-89236-751-2.
  • Giovanna Ceserani, Italy's Lost Greece: Magna Graecia and the Making of Modern Archaeology, New York, Oxford University Press, 2012.
  • T. J. Dunbabin, The Western Greeks, 1948.
  • M. Gualtieri, Fourth Century B.C. Magna Graecia: A Case Study, Jonsered, Sweden, P. Åströms, 1993.
  • Mogens Herman Hansen & Thomas Heine Nielsen, An Inventory of Archaic and Classical Poleis, Oxford University Press, 2004.
  • R. Ross Holloway, Art and Coinage In Magna Graecia, Bellinzona, Edizioni arte e moneta, 1978.
  • Margaret Ellen Mayo, The Art of South Italy: Vases From Magna Graecia, Richmond, Virginia Museum of Fine Arts, 1982.
  • Giovanni Pugliese Carratelli, The Greek World: Art and Civilization In Magna Graecia and Sicily, New York: Rizzoli, 1996.
  • ———— (editor), The Western Greeks: Catalog of an exhibition held in the Palazzo Grassi, Venice, March–Dec., 1996, Milan, Bompiani, 1976.
  • William Smith, "Magna Graecia." In Dictionary of Greek and Roman Geography, 1854.
  • A. G. Woodhead, The Greeks in the West, 1962.
  • Günther Zuntz, Persephone: Three Essays On Religion and Thought In Magna Graecia, Oxford, Clarendon Press, 1971.
  • Antonaccio, Carla M. 2001. "Ethnicity and colonization." In Ancient perceptions of Greek ethnicity. Edited by Irad Malkin, 113–57. Cambridge, MA: Harvard University Press.
  • ————. 2003. "Hybridity and the cultures within Greek culture." In The cultures within ancient Greek culture: Contact, conflict, collaboration. Edited by Carol Dougherty and Leslie Kurke, 57–74. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
  • Aubet, Maria Eugenia. 2001. The Phoenicians and the west: Politics, colonies and trade. 2nd ed. Translated by Mary Turton. New York: Cambridge University Press.
  • Boardman, John. 1999. The Greeks Overseas: Their Early Colonies and Trade. 4th ed. London: Thames and Hudson.
  • ————. 2001. "Aspects of 'colonization.'" Bulletin of the American Schools of Oriental Research 322: 33–42.
  • Branigan, Keith. 1981. "Minoan colonialism." Annual of the British School at Athens 76: 23–33.
  • Broadhead, William. 2007. "Colonization, land distribution, and veteran settlement." In A companion to the Roman army. Edited by Paul Erdkamp, 148–63. Blackwell Companions to the Ancient World. Malden, MA: Blackwell.
  • Cornell, Timothy J. 1995. The beginnings of Rome: Italy and Rome from the Bronze Age to the Punic Wars (c. 1000–264 BC). Routledge History of the Ancient World. New York: Routledge.
  • Demetriou, Denise. 2012. Negotiating identity in the ancient Mediterranean. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
  • Donnellan, Lieve, Valentino Nizzo, and Gert-Jan Burgers, eds. 2016. Conceptualizing early colonisation. Brussels: Belgisch Historisch Instituut te Rome.
  • Dunbabin T. J. 1948. The Western Greeks. Oxford: Thames & Hudson.
  • Forrest, W. G. 1957. "Colonisation and the rise of Delphi." Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte 6 (2): 160–75.
  • Garland, Robert. 2014. Wandering Greeks: The ancient Greek diaspora from the age of Homer to the death of Alexander the Great. Princeton, NJ: Princeton University Press.
  • Graham, A. John. 1983. Colony and mother city in ancient Greece. 2nd ed. Chicago: Ares.
  • ————. 2001. Collected Papers On Greek Colonization. Leiden: Brill.
  • Hägg, Robin, and Nanno Marinatos, eds. 1984. The Minoan Thalassocracy: Myth and reality; Proceedings of the third international symposium at the Swedish Institute in Athens, 31 May–5 June 1982. Stockholm: Swedish Institute at Athens.
  • Hodos, Tamar. 1999. "Intermarriage in the western Greek colonies." Oxford Journal of Archaeology 18: 61–78.
  • Horden, Peregrine, and Nicholas Purcell. 2000. The corrupting sea: A study of Mediterranean history. Oxford: Blackwell.
  • Keppie, Lawrence. 1984. "Colonisation and veteran settlement in Italy in the first century A.D." Papers of the British School at Rome 52: 77–114.
  • Knappett, Carl, and Irene Nikolakopoulou. 2008. "Colonialism without colonies? A Bronze Age case study from Akrotiri, Thera." Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens 77 (1): 1–42.
  • Malkin, Irad. 1987. Religion and Colonization In Ancient Greece. Leiden: Brill.
  • ————. 2011. A Small Greek World: Networks In the Ancient Mediterranean. New York: Oxford University Press.
  • Mann, J. C. 1983. Legionary recruitment and veteran settlement during the Principate. Edited by Margaret M. Roxan. London: University of London.
  • Niemeyer, Hans-Georg. 1990. "The Phoenicians in the Mediterranean: A non-Greek model for expansion and settlement in antiquity." In Greek colonists and native populations: Proceedings of the First Australian Congress of Classical Archaeology, held in honour of emeritus professor A. D. Trendall. Edited by Jean-Paul Descœudres, 469–89. Oxford: Clarendon.
  • Salmon, Edward T. 1936. "Roman colonisation from the Second Punic War to the Gracchi." Journal of Roman Studies 26 (1): 47–67.
  • ————. 1955. "Roman expansion and Roman colonization in Italy." Phoenix 9 (2): 63–75.
  • ————. 1969. Roman colonization under the Republic. Aspects of Greek and Roman Life. London: Thames and Hudson.
  • Stek, Tesse D., and Jeremia Pelgrom, eds. 2014. "Roman Republican colonization: New perspectives from archaeology and ancient history." Papers of the Royal Netherlands Institute in Rome 2014 (62). Rome: Palombi Editori.
  • Sweetman, Rebecca J., ed. 2011. Roman colonies in the first century of their foundation. Oxford: Oxbow.
  • Ridgway, David. 1992. The first Western Greeks. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
  • Tartaron, Thomas E. 2013. Maritime networks in the Mycenaean world. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
  • Tsetskhladze, Gocha R., ed. 2006. Greek Colonisation: An Account of Greek Colonies and Other Settlements Overseas. Leiden: Brill.
  • van Dommelen, Peter. 1998. In colonial grounds: A comparative study of colonialism and rural settlement in first millennium BC west central Sardinia. Leiden, The Netherlands: University of Leiden.

Спољашње везе уреди

 
Велика Грчка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_Грчка&oldid=27551127”