Велинград
Велинград (буг. Велинград) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље. Град је друго по важности градско насеље унутар Пазарџичке области и средиште јужне трећине ове области.
| Велинград буг. Велинград | |
|---|---|
 Панорама града | |
 Застава
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Пазарџичка област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2007. | 25.141 |
| — густина | 0,2 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 01′ 00″ С; 24° 00′ 00″ И / 42.016667° С; 24° И |
| Апс. висина | 777 m |
| Површина | 124.955 km2 |
  Велинград Велинград на карти Бугарске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | - |
| Веб-сајт | |
| www.velingrad.bg | |
Географија уреди
Велинград се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 150 km, а од обласног средишта, Пазарџика град је удаљен 41 km.
Област Велинграда представља најсзападнији део историјске покрајине Тракија. Град се налази у области Западних Родопа. Град се сместио на месту где месна река, Чепинска река, ствара истоимену котлину ("Чепинска котлина"). Иако је град у котлини, он је на знатној надморској висини од 750-850 m н. в. Околни врхови дижу се и преко 2.000 m.
Велинград, чије је околина богата лековитим изворима, а заједно са надморском висином и планинским карактером околине, постао је средиште туризма (планински, лечилишни).
Клима у граду је континентална са утицајима и средоземне (елементи „жупе“ — топла и сува лета, мање ветрова), али и утицајима планинске климе (дуге зиме).
Историја уреди
Област Велинграда је првобитно била насељена Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године цела околна регија је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Велинграда је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. Током њихове владавине много Бугара је прихватило ислам. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе. 1948. године дотадашње село Чепино са пар околних села спојено је у нови град — Велинград, који је добио ово име по бугарској партизанки Вели Пејевој.
"Вила Рајна" дело познатог српског архитекте уреди
Посебно је интересантна активност српског архитекте Милутина Борисављевића,(1889-1970) у Велинграду, где је 1928. за рачун београдског индустријалца, Стојадина "Столе" Стевовића (1888-1945)[1], пројектовао "Вилу Рајна" а за потребе породица Стевовић и Симић. Вила је изграђена исте године у духу тада преовлађујућег француског класицизма али са дискретним декоративним елементима у стилу Арт Декоа. Названа је "Рајна", према Стевовићевој супрузи Рајни, рођ.Попова (1898-1971), Бугарке, родом из Софије. Кућа је била национализована 1946. и пренамењена у санаторијум за лечење заразних болести до 1992. када је враћена Стевовићевим унукама,(породица Симић). У складу са прописима Републике Бугарске, овај летњиковац је заштићен као споменик културе од регионалног значаја[2].
Становништво уреди
По проценама из 2007. године Велинград имао је око 25.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су Роми и Помаци. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде, посебно туризма, требало би зауставити негативни демографски тренд.
Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.
Референце уреди
- ^ Борисављевић, Др Милутин "Архитектонски проблеми из монументалне, надгробне, црквене, јавне, приватне и индустријске архитектуре", изд. Геца Кон, Београд, (1931). стр. 71, илустрација бр. 69.
- ^ „Велинградски Темпо Новини — Вила “Райна”: от миналото се ражда бъдеще[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2021. г. Приступљено 07. 05. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
