Википедија:Стратегија ВМРС 2015

Драги сви!

Викимедија Србије (ВМРС) је локални огранак Задужбине Викимедија, који се у Србији бави ширењем и промоцијом слободног знања (Википедија, други викимедијански пројекти, и све шта под слободно знање потпада). Викимедија Србије је пре девет година изникла из заједнице Википедије на српском језику (формирана је од стране Википедијанаца који су се окупљали на састанцима у Београду). Током година, ВМРС је расла и развијала се. Данас се ради о успешном и уваженом локалном огранку који има канцеларију са троје запослених, буџет и пројекте.

ВМРС је започела процес дефинисања стратегије која ће усмеравати рад удружења у наредних неколико година. Како Википедија представља највећу српску заједницу која се бави слободним знањем, желимо да један део процеса осмишљавања стратегије спроведемо на српској Википедији. Осим што је настала из Википедије на српском језику, ВМРС се труди да својим пројектима (такмичења, семинарски радови, уређивачки маратони...) поспешује раст Википедије, и природна је жеља да се успостави што ближи однос и сарадња са заједницом на Википедији.

Испод је наведено неколико типова активности којима се ВМРС бавила у претходном периоду, и циљева којима је тежила. Ови циљеви/активности су често међусобно испреплетени, и у коначној стратегији могу бити груписани или прерађени на различите начине. За почетак вас позивам да прочитате (врло кратке) описе ових активности/циљева, и да оцените (од 1 до 5) колико сматрате да је конкретна активност/циљ битна и корисна у испуњавању мисије нашег покрета. Такође је врло пожељно да поред оцењивања прокоментаришете зашто мислите да је нека активност добра или лоша, како ви сматрате да би та активност требало да се спроводи, као и да предложите евентуалне нове активности.

Ово није исцрпан списак активности којима се ВМРС бави или би могла да се бави. Уколико имате неке скроз нове предлоге, слободно их додајте у списак и објасните зашто мислите да би требали да нађу место у новој стратегији. Притом, имајте у виду да би све активности које ВМРС спроводи требало да буду у складу са визијом, мисијом и вредностима покрета. Такође, позивам вас да прочитате (или бар баците поглед) на неколико докумената који дају илустрацију како би наша стратегија можда могла да изгледа:

У оквиру сваког наслова се налазе поднаслови „коментари“ и „оцене“. У одељку „коментари“ напишите да ли разумете шта је идеја активности, шта мислите о тој идеји, као и како ви видите да би њено спровођење требало да тече. У одељку „оцене“ убележите своју оцену од 0 до 5 (5 ако сматрате да би активност требала да буде међу главним приоритетима у Стратегији, 0 уколико мислите да ВМРС не би требало да спроводи ту активност, или да би било штетно да је спроводи). Наравно, корисно би било да не доделите исте оцене свим активностима.

Дакле, позивам вас да у вики-духу коментаришете, оцењујете и прерађујете доленаведене примере и идеје :) -- Обрадовић Горан (разговор) 01:31, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Академски пројекти уреди

Академски пројекти су једна од централних активности ВМРС и активност у којој Викимедија Србије представља једног од пионира у глобалном покрету. Један од најчешћих видова сарадње са академским институцијама се тиче организовања семинарских радова на Википедији. У току радионица које се организују на факултету, студенти уче шта је то заиста Википедија, на који начин би требало да је користе у свом научном развоју и раду, као и како се Википедија уређује (ово је значајно јер је битно да академски грађани буду на исправан начин упућени у рад Википедије). Они затим у оквиру својих семинарских радова пишу чланке на Википедији. Википедија добија стручно написане чланке а постоји могућност да се одређени број студената задржи и након добијања бодова.

Једна нова обећавајућа активност у оквиру академских пројеката је и акредитовани семинар за наставнике. Министарство просвете је акредитовало семинар и очекује се да ће га похађати велики број наставника (наставници добијају бодове за похађање семинара тако да је интересовање велико). Како се ради о „интензивном“ догађају, требало би да велики број наставника широм Србије буде детаљно упознат са радом на Википедији што би требало да пренесу и на своје ученике. Опширније о академским пројектима можете наћи на следећим страницама: Едувики и EDU outreach.

Коментари уреди

Као што стоји у опису, ради се о активности у којој ВМРС представља једног од пионира у глобалном покрету. Већ око 10 година се бавимо овом активношћу и свакако мислим да би ово требало да буде једно од тежишта деловања у наредном периоду. Пре пар недеља, ВМРС је добила трећег запосленог, који ће бити задужен управо за рад на едукативним пројектима. Једино питање које се поставља је који су све циљеви ове активности. Да ли желимо да што више студената прође кроз радионице и да што већи део академске заједнице буде упознат са слободним знањем, да ли желимо да добијемо што више новог материјала на Википедији, Викиречнику и другим пројектима, или желимо да привучемо што више нових корисника Википедије и волонтера за ВМРС активности. Ови циљеви (и још неки) су у огромној мери комплементарни, али требало би дефинисати шта све желимо да постигнемо и у складу са тим дефинисати метрике успеха. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:49, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Не бих понављала ово што је Горан већ написао о значају еду пројеката, слажем се са свиме у потпуности. Међутим, чини ми се да еду пројекти (бар када је у питању заједница на Википедији) нису увек препознати као нешто што позитивно доприноси квалитету пројекта. Да будемо потпуно искрени, томе значајно доприноси квалитет чланака који понекад није на задовољавајућем нивоу. Еду пројекти су током година поприлично еволуирали и сарадња са образовним институцијама се доста проширила. Чини ми се, за почетак, да сарадњу са институцијама у наредном периоду не би требало значајније ширити (наравно, не искључујем у потпуности сарадњу са новим институцијама) него се сконцентрисати на институције са којима се до сада радило, посветити више времена ученицима и студентима, не само кроз више радионице већ и у `офлајн` комуникацији која није ограничена само на предмет на којем пишу семинарске радове. На тај начин бисмо, чини ми се, успели да заинтересујемо ученике/студенте да у већем броју остану активни на Википедији и након завршетка семестра/добијања оцене, садржај ће (идеално) бити квалитетнији, а моћи ћемо да им приближимо и да их заинтересујемо и за друге пројекте. Ово би могао да буде почетак, пошто је логистички тешко покрити, на квалитетан начин, велики број институција и одржати велики број радионица. Када успемо да на факултетима обучимо пристојан број наставника који ће у оквиру свог предмета моћи да самостално обучава ученике или студенте (овоме ће значајно допринети и акредитовани семинар), онда можемо да даље ширимо круг институција које бисмо укључили у пројекат и које би у великом броју биле ван Београда (наравно, ми и сада имамо сарадњу са неким школама и факултетима ван Београда, али у мањем броју). Ово се поклапа, чини ми се, и са глобалним циљем повећања броја активних уредника на Википедији, али и са повећањем броја чланака. Спој лепог и корисног. :) -- Јелена (разговор) 22:41, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Само што се тиче семинара, колико сам разумео он је намењен наставницима средњих школа а не факултетским наставницима (колико знам факултетски наставници немају обавезу да похађају семинаре). Ако је тако, семинари неће значајно подићи ниво познавања Википедије међу факултетским наставницима (а студенти су главна циљна група за семинарске радове), зар не? -- Обрадовић Горан (разговор) 00:50, 6. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Тачно, тек сад видим да се нисам добро изразила. Хтела сам да кажем `на факултетима и у школама`, и да, главна циљна група јесу студенти, мада се проширио круг средњих школа и гимназија са којима радимо. Што се семинара тиче, он је намењен наставницима у основном и средњем образовању. Ове године имамо и пројекат у сарадњи са Савезом учитеља из Јагодине који ће укључити наставнике и ученике из 20-ак основних школа из околине Јагодине. Идеја је да учитељи који буду похађали овај семинар буду координатори у својим школама где ће окупити мале тимове ученика и са њима радити на Википедији и Остави. -- Јелена (разговор) 14:14, 6. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Такође се слажем да су образовни пројекти нешто на чему треба да буде фокус у наредном периоду. То је једина врста пројекта Викимедије Србије која има константну и конзистентну активност, са почецима још 2005. године. Доста се променило од онда, а у наредном периоду свакако мислим да треба више пажње да посветимо квалитету чланака, као што рече Јелена. Некад су произведени чланци врло доброг квалитета, али каткад су не толико доброг и треба радити на томе да се што ређе дешавају такви случајеви, али и да се, ако се догоде, брзо и исправе. Свакако вреди имати неког ко је запослен на таквим пројектима, па ми се чини да је неминовно да стратегија за наредни период обухвата плаћену особу посвећену тим пројектима. --Ф± 21:15, 24. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Слажем се да ова ставка уђе у стратегију. Ученици и студенти могу да се обуче за коришћење Википедије не само као читаоци него и као учесници у стварању слободног садржаја. Постоје разне методе за постизање бољег квалитета чланака од којих су неке до сада испробане, а неке ће се развијати у наредном периоду, на пример рад у итерацијама, вики амбасадори, вики четвртак, доступније брошуре, већи број радионица и слично. На тај начин многи ће бити упознати, а који буду желели моћиће да уређују Википедију и када се формалне школске обавезе заврше. Једна од планираних ставки је увођење екстензије на Википедији за образовне сврхе. Какогод чини ми се да је ова ставка у стратегији добар правац којим Викимедија Србије може да иде у наредном периоду. --Ђорђе Стакић (р) 17:54, 26. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Оцена уреди

Такмичења на Википедији уреди

Такмичења на Википедији помажу да се добије велика количина квалитетног садржаја из задате области. Највреднији уредници добију лепе награде које их мотивишу да наставе са добрим радом. Такође, такмичења могу да привуку и нове кориснике који раније нису уређивали Википедију. За више информација о такмичењима, посетите ову страницу.

Коментари уреди

Такмичења су се показала као добар начин за генерисање садржаја, а чини ми се да што је тема специфичнија и занимљивија, то је одзив бољи, тако да треба у будућности осмислити такмичења која ће бити пријемчива што постојећој заједници, што људима који нису досад имали прилике да уређују, како бисмо привукли нове људе да уређују. Свакако да се ова такмичења поклапају са мисијом покрета и мислим да треба да уђу у стратегију. --Ф± 21:17, 24. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Неколико такмичења годишње, било да су међународно брендирана (Вики воли споменике, Вики воли земљу) или су тематска локалног карактера, мислим да је права мера. Осим што се генеришу садржаји, често се привуку и нови корисници, то донекле разбија монотонију на самој Википедији и више доприноси радној атмосфери. У техничком смислу погодно је да нарочито правила, а потом жири и награде, буду познати пре почетка такмичења. Осим тога као на такмичењу из астрономије и астронаутике пожељно је да постоји већи број мањих награда, као нпр. награде за све учеснике или награде за неке специфичности. --Ђорђе Стакић (р) 18:01, 26. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Оцена уреди

Развој Викимедијине оставе уреди

Викимедијина остава је највећи репозиторијум мултимедијалног садржаја, који је доступан свима, под слободном лиценцом. Поред индивидуалних доприноса, обим Оставе се увећава и кроз Викимедијине пројекте, попут Вики воли Земљу и фото-сафарија.

Коментари уреди

Викимедијина остава се обогаћује не само кроз фото пројекте већ и кроз ГЛАМ и сарадњу са појединцима. -- Јелена (разговор) 23:16, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Да, постоји велики број начина на који се Остава може обогатити. Мислим да би требало да се фокусирамо, макар што се тиче ГЛАМ-а, на ослобађање садржаја. Многе установе имају садржаје који нису слободни, а могли би да постану. Ту је велики потенцијал, али он захтева време (зато имамо двоје запослених који би могли тиме да се баве). Досад нисмо имали превише успеха у томе (мада нисмо на нули). Што се тиче волонтерског прибављања нових материјала, фото сафарији и фото такмичења су се испоставила као релативно добар начин за прикупљање садржаја и наставио бих са таквим акцијама, када то има смисла. --Ф± 21:21, 24. фебруар 2015. (CET)[одговори]

На овоме нисмо превише организовано до сада радили, а постоје могућности за то и кроз едукативне и кроз ГЛАМ активности, микрогрантове. Извесни помаци од нуле су већ остварени али се чини да на овом пољу можемо још много тога да урадимо. --Ђорђе Стакић (р) 20:33, 27. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Оцена уреди

Родни јаз уреди

Велика већина корисника Википедије су мушкарци. Потребно је идентификовати разлоге и евентуалне препреке због којих жене ређе уређују Википедију, и утицати на пораст броја уредница. Ово се може постићи радионицама и другим манифестацијама, успостављањем сарадње са институцијама и заједницама у којима се окупља број жена, као и иновирањем самог начина рада на Википедији. О конкретним активностима можете се информисати на страници ФемВики пројекта.

Такође, потребно је радити и на већем укључивању других група које нису довољно заступљене међу корисницима Википедије. Један пример је старија популација (овде је техничка баријера вероватно главни проблем).

Корисно би било да се прво установи полна структура уредника на ср Википедији, да установимо где смо по томе у односу на глобални просек, да видимо шта смо до сада урадили по овом питању и шта се може даље урадити. Повећање броја корисника оба пола спроводи се кроз више пројеката, а постоји и пројекат који се бави женским темама --Ђорђе Стакић (р) 20:33, 27. фебруар 2015. (CET).[одговори]

Оцена уреди

Ослобађање садржаја уреди

Људи у Србији поседују доста садржаја (фотографије, књиге, документи), које би начелно били спремни да дају под слободну лиценцу. Потребно је људе са најзанимљивијим материјалом идентификовати, контактирати, објаснити им зашто би било лепо да материјал објаве под слободном лиценцом, и на крају тај материјал обрадити (дигитализовати, средити, аплоудовати...). Пример овакве активности је сарадња са супругом Борислава Пекића, која је донирала на Оставу интересантне фотографије из живота свог покојног супруга

Коментари уреди

Горе, у секцији #Развој Викимедијине оставе, писао сам већ о ослобађању садржаја. Дакле, "развој Викимедијине оставе", Ослобађање садржаја и #ГЛАМ сарадња се донекле преклапају међусобно и можда их има смисла у стратегији третирати у истом "кошу".

Оцена уреди

ГЛАМ сарадња уреди

Скраћеница ГЛАМ се односи на „галерије, библиотеке, архиве и музеје“ (енгл. Galleries, Libraries, Archives and Museums). Ове институције поседују материјал који бисмо волели да видимо под слободним лиценцама. (фотографије на Остави а документе на Викиизворнику). На овај начин се поспешује квалитет илустрација и референци на Википедији а целокупна јавност има приступ материјалима који су раније били доступни само онима који физички посете институцију. Више о ГЛАМ пројекту можете видети на овом линку или ГЛАМ сајту.

Коментари уреди

Када је у питању овај пројекат, верујем да један од три најзначајнија стратешка циља ВМРС у наредном периоду треба да буде сарадња са ГЛАМ институцијама. У ово, најпре, спада едукација запослених у институцијама и приближавање термина „слободно знање“. Осим повећања броја институција са којима се сарађује, потребно је радити и на повећању обима дигитализоване грађе и постављање садржаја на разне пројекте (првенствено оставу и викиизворник). -- Јелена (разговор) 23:09, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Ослобађање садржаја и ГЛАМ сарадња су доста сродне целине. Иако ГЛАМ сарадња не мора обавезно да подразумева ослобађање садржаја од стране институција, то ипак најчешће јесте један од циљева сарадњи. Разлика између те две целине је у томе ко ослобађа садржај (појединац или институција) и премда има разлика у поступку сарадње (институције имају своје протоколе, док се са појединцима чешће разговара неформално), циљеви и исходи су слични.

Оцена уреди

Едукација јавности и промовисање уреди

Већина људи би се сложила са идејама слободног знања кад би за њих знала. Већина људи у Србији је чула за Википедију и ту се њихова упознатост са слободним знањем завршава. Они не знају шта је Кријејтив комонс, зашто је битно да фотографије буду под слободним лиценцама, како да се правилно користе слободно лиценцирани материјали и томе слично. Део активности ВМРС се односи и на сарадњу са медијима. Идеја је да путем медија (радио, телевизија, новине, портали) што више људи упознамо са оним чиме се бавимо, како би подигли свест о значају слободног знања, и како би привукли нове кориснике Википедије и других пројеката, као и волонтере за рад на пројектима ВМРС. Такође, жеља нам је да едукујемо и саме новинаре како би што квалитетније писали о слободном знању.

У претходном периоду је наша сарадња са медијима била углавном добра, али не превише интензивна, и прилично пасивна. Вероватно нас није било довољно у медијима, а сарадњу су чешће започињали новинари (кад се догоди нешта шта им је интересантно) него ми (мада јесмо повремено издавали саопштења за медије, и организовали конференције за штампу).

Поред класичних приступа едукацији јавности и промоцији, могу се размотрити и неортодоксни приступи. Примера ради, пре неколико година смо имали прилику да Википедију промовишемо на билбордима. Идеја и иницијатива нису биле наше (фирма која држи билборде је једноставно имала празне билборде и хтела је да их попуни нечим), али нас ништа није коштало па смо учествовали у активностима.

Коментари уреди

Ово је поље на коме свакако можемо доста да урадимо. Повољна околност је што је прилично једноставно развити метрике за оцену успеха. На пример, уколико данас 0,5% популације зна шта су ЦЦ лиценце, а за 3 године тај број порасте на 3-5% или чак 10%, свакако ћемо знати да смо „направили разлику“. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:41, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Слажем се. Можда ова активност може да се споји са активношћу ослобађања садржаја. -- Јелена (разговор) 23:14, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]
Ја бих ипак држао ово у посебној целини, јер је ово фактички ПР, односно односи са јавношћу, што је другачије од "интимнијих" односа приликом ослобађања садржаја. --Ф± 21:33, 24. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Досад смо били више реактивни него проактивни, кад су медији у питању, а то би требало мало изменити. Појачати присуство на друштвеним мрежама и поготово у јавним медијима, како би се проширила свест о Википедији и другим Викимедијиним пројектима. --Ф± 21:33, 24. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Оцена уреди

Међународна сарадња уреди

Циљ међународне сарадње је размена идеја и искустава у оквиру пројеката, заједничко одлучивање о глобалним питањима, као и рад на заједничким пројектима. Поред учешћа на међународним конференцијама које се од ВМРС очекује, ту је и учешће у глобалним догађајима као што је ВЛМ, помоћ мањим заједницама у развоју и подизању капацитета, као и регионална сарадња. Последње две ставке су повезане, и тренутно се манифестују кроз сарадњу огранака из Централне и Источне Европе.

Коментари уреди

Ово јесте нешто у чему смо доста дуго, јер смо организовали током година више регионално-међународних конференција, између осталог и прву ЦЕЕ конференцију, али не видим ово као битну ствар у нашем развоју, већ више нешто периферно. Свакако би требало да постоји, али мислим да је боље да се посветимо свом дворишту. :) --Ф± 21:35, 24. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Оцена уреди

Развој софтвера уреди

У начелу, развој софтвера (првенствено Медијавики) је у надлежности Задужбине. Међутим, током година су већи огранци имали разне добре идеје које се тичу корисног софтвера, као и капацитет да ове идеје спроведу у дело. Примери су Тулсервер којим је управљало неколико огранака, и Викидата, један од најреволуционарнијих пројеката у вики-свету, чији развој води Викимедија Немачке. И Викимедија Србије би могла да ради на развоју новог софтвера, поготово уколико се ради о нечему што би служило заједницама широм света. Идеја која се јављала је да бисмо могли да се бавимо унапређењем речничког софтвера. То је област где има доста простора за унапређење, а ова активност би могла да буде комплементарна са неким другим активностима (дигитализација, сарадња са културним институцијама...)

Коментари уреди

Уколико се укаже прилика, то јест уколико се појави квалитетна идеја и буду постојали капацитети (финансијски и људски), сматрам да развојем софтвера свакако треба да се бавимо. Међутим, ако не постоје артикулисане идеје шта желимо да постигнемо, вероватно нема смисла да се ова активност налази високо у списку стратешких приоритета. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:38, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Слажем се. Нажалост, осим идеје, тренутно нам недостају, пре свега, људски капацитети. Идеја генерално има, од развоја речника до идеје „Прочитане Википедије“. -- Јелена (разговор) 23:20, 5. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Слажем се да немамо баш капацитета да се овим бавимо и да не треба срљати по сваку цену. Зато не мислим да је ово веома битно. Било би лепо кад би могло, али ником ништа ако не може. --Ф± 21:36, 24. фебруар 2015. (CET)[одговори]

  • Ако идемо на фокусирање плашим се да смо се већ расплинули око многих активности па ово не би био приоритет. Ипак, уз све то мислим да би и у том ширењу активности имало места за бар неке елементе и почетке бављења овим. --Ђорђе Стакић (р) 20:33, 27. фебруар 2015. (CET)[одговори]

Оцена уреди