Вилијам Ренквист
Вилијам Хабс Ренквист (енгл. William Hubbs Rehnquist, Милвоки, Висконсин, САД, 1. октобар 1924 — Арлингтон, Вирџинија, 3. септембар 2005) је био амерички адвокат и правник који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава и касније као 16. председник Суда.
| Вилијам Ренквист | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Вилијам Ренквист | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 1. октобар 1924. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Милвоки, Висконсин, САД | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 3. септембар 2005. (80 год.) | ||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Арлингтон, Вирџинија, САД | ||||||||||||||||||||||
| Држављанство | Американац | ||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Станфорд Универзитет Харвард Правна школа Станфорд | ||||||||||||||||||||||
| Професија | правник, судија | ||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Републиканска странка | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||
Ричард Никсон га је номиновао на место придруженог судије, након повлачења Џона Маршала Харлана II. Ренквист је преузео дужност 7. јануара 1972, након што је његово именовање потврђено у Сенату гласовима 68 сенатора, док их је 26 било против.
У Бургеровом суду, Ренквист је био један од најконзервативнијих судија. Одбацивао је широко тумачење 14. амандмана, који је по њему само требало да реши проблем ропства, а не да се примењује како би се проширила права затвореника и легализовао абортус.[1] Ренквист је заступао став да није посао Суда да одражава и прати промене у друштву и друштвеним вредностима, већ да је то посао Конгреса.[2] Такође је заступао став да државе имају право да прописују молитве у државним школама.[3]
Након повлачења председника Ворена Бергера 1986, Роналд Реган је номиновао Ренквиста за председника Суда, док је на његово место придруженог судије именовао Антонина Скалију. Ренквист је био председник скоро 19 година, што је четврти најдужи мандат председника у историји Суда (после Маршала, Тејнија и Фулера). Након његове смрти 2005, Џорџ В. Буш је за новог председника именовао Џона Робертса.[4]
Библиографија уреди
- Rehnquist, William H. (2004). The Centennial Crisis: The Disputed Election of 1876. New York: Knopf Publishing Group. ISBN 978-0-375-41387-2.
- Rehnquist, William H. (1998). All the Laws but One: Civil Liberties in Wartime. New York: William Morrow & Co. ISBN 978-0-688-05142-6.
- Rehnquist, William H. (1992). Grand Inquests: The Historic Impeachments of Justice Samuel Chase and President Andrew Johnson. New York: Knopf Publishing Group. ISBN 978-0-679-44661-3.
- Rehnquist, William H. (1987). The Supreme Court: How It Was, How It Is. New York: William Morrow & Co. ISBN 978-0-688-05714-5.
- Revised edition: Rehnquist, William H. (2001). The Supreme Court: A new edition of the Chief Justice's classic history. New York: Knopf Publishing Group. ISBN 978-0-375-40943-1.
Извори уреди
- ^ Woodward & Armstrong 1979, стр. 411.
- ^ Woodward & Armstrong 1979, стр. 221.
- ^ „Reagan's Mr. Right”. TIME. 30. јун 1986. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г.
- ^ Adam Liptak And Todd S. Purdum. „As Clerk for Rehnquist, Nominee Stood Out for Conservative Rigor – New York Times”. The New York Times.
Литература уреди
- Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2.
- Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd изд.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3.
- Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ур. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9.
- Hudson, David L. (2006). The Rehnquist Court: Understanding Its Impact and Legacy. New York: raeger Publishers. ISBN 978-0-275-98971-2.
- Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2.
- Martin, Fenton S. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9. Непознати параметар
|coauthor=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ) - Obermayer, Herman (2009). Rehnquist: A Personal Portrait of the Distinguished Chief Justice of the United States. New York, NY.: Threshold Editions. ISBN 978-1439140826.
- Perlstein, Rick (2009). Nixonland: The Rise of a President and the Fracturing of America. Scribner. ISBN 978-0-7432-4303-2.
- Schwartz, Herman (2003). The Rehnquist Court: Judicial Activism on the Right. New Hork: Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-8074-8.
- Tushnet, Mark (2005). A Court Divided: The Rehnquist Court and the Future of Constitutional Law. New York: W.W. Norton Co. ISBN 978-0-393-05868-0.
- Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. стр. 590. ISBN 978-0-8153-1176-8.
- Woodward, Robert; Armstrong, Scott (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. New York: Avon Books. ISBN 978-0-671-24110-0.
Спољашње везе уреди
- Works by or about William Rehnquist, WorldCat
- Biography and writings, Legal Information Institute
