Витоша
Планина Витоша (лат. Scomius, Scombrus) је палеовулкан[2] у западном делу Бугарске, на чијим падинама је смештен главни град Софија.[4]
| Витоша | |
|---|---|
| буг. Витоша | |
 Поглед на Витошу из Софије | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Черни врх |
| Ндм. висина | 2.290 m |
| Израженост | 1.275 m |
| Координате | 42° 34′ 00″ С; 23° 17′ 00″ И / 42.566667° С; 23.283333° И |
| Географија | |
  Витоша | |
| Државе |  Бугарска |
| Регије | Југозападна Бугарска |
| Област | Софија-град, Софија-област, Перник |
| Масив | Карпатско-балканске планине |
| Група | Балканске планине |
| Геологија | |
| Старост стена | креда[3] |
| Врста планине | палеовулкан[2] |
| Пењање | |
| Први успон | непознато |
| Најлакши пут | жичарама до планинарског дома Алеко (1810 m) и Малак Резена (2191 m), пешачком стазом до Черног Врха |
Назив уреди
Први писани траг о планини нам је оставио Тукидид у 5. веку п. н. е. Древни називи Scopius, Scombros и Scomios, који се уклапају у опис планине, имају значење „стрма планина”. Претпоставља се да је данашње име Витоша трачанског порекла и значи „двоглава планина” односно „планина са два врха”.[5]
Карактеристике уреди
Велики део планине је покривен националним парком истоименог назива у ком се налазе и највише посећене туристичке атракције овог географског предела. Витоша је један од најстаријих националних паркова не само у Бугарској већ и на целом Балкану, али и један од најстаријих у Европи. На подручју националног парка налази се и место Књажево које је препуно минералних извора. Подручје о коме се води посебна брига и пажња је резерват „Торфено браниште”, који је био први извор воде за некадашњу Софију.[6]
Планина је вулканског порекла која је настала као резултат активности вулкана. Обликована је спорим савијањем гранитних слојева стена и постепеним издизањем тог подручја. У великој мери се састоји од сијенита, поготово од алкалног фелдспата.[7] Иако на први поглед делује као правилна купа, она се састоји од више брежуљака који се уздижу један изнад другог. Дугачка је 19 km а широка 17 km.
Историја уреди
Планина је насељена још од времена Трачана, и кроз историју у последњих 4000 година насеобине на планини су веома повезане са околним суседним планинама. Назив Витоша потиче од облика који ова планина има, односно од два врха која се издижу изнад Софије.
Витоша, како сведоче и историјски документи, је била пре неколико векова прекривена остацима веома недоступне прашуме. Данас се остаци четинарских прашума налазе у резервату око Златних мостова (буг. Златните мостове).
На врху Витоше се налази метеоролошка станица[8] која је изграђена још 1935. године, али још увек функционише. Данас се користи и као одмаралиште за планинаре и излетнике, али такође и као тачка на којој се налази спасилачка станица.
Галерија уреди
.JPG)
Панорама уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Бугарско Средњогорје (језик: бугарски)
- ^ а б Шта треба да знам о вулканима у Бугарској (језик: бугарски)
- ^ Квартарна геотектоника планине Витоша (језик: енглески)
- ^ Витош планина (језик: српски)
- ^ Порекло имена Витоша (језик: бугарски)
- ^ Витоша – спасена планина (језик: српски)
- ^ Биодиверзитет националног парка Витоша (језик: енглески)
- ^ Витоша, планински дом Алеко (језик: српски)
