Вук Обрадовић
Вук Обрадовић (Конџељ, 11. април 1947 — Београд, 13. фебруар 2008) био је један од лидера Демократске опозиције Србије, оснивач и председник Социјалдемократије више од девет година, а пре тога је био генерал-мајор Југословенске народне армије до 1992. године.
| Вук Обрадовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. април 1947. |
| Место рођења | Конџељ, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 13. фебруар 2008. (60 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Социјалдемократија (1997—2008) |
У Влади Србије премијера др Зорана Ђинђића обављао је функцију потпредседника задуженог за борбу против корупције и криминала.
Школовање уреди
Завршио је гимназију у Прокупљу, Војну академију копнене војске, Високу војно-политичку школу и Командно-штабну школу оператике. Био најбољи студент са просеком 10 и најмлађи доктор војно политичких наука у Југословенској народној армији. Доктор је војно-политичких наука, а докторирао на проблему национализма (шовинизма) у југословенском друштву.
Војна служба уреди
Још од почетка каријере за њега су везиване разне афере - као млад капетан и заменик команданта касарне у Пожаревцу, је сведочио на суду против редитеља Лазара Стојановића (аутор филма „Пластични Исус“), поводом политичке расправе коју је у касарни водио с њим. Стојановић је због овога осуђен на казну затвора.[1]
Био је портпарол Генералштаба Југословенске народне армије и начелник управе за морално васпитање Савезног секретаријата за народну одбрану. Најмлађи генерал и четири пута је ванредно унапређен.[2]
Активну војну службу напустио је на сопствени захтев 20. маја 1992. године. Повод је био, како је сам рекао, неиспуњено обећање родитељима да ће им се деца, тада војници ЈНА вратити са ратишта у Хрватској и Босни и Херцеговини до 19. маја 1992. године.
Након престанка активне војне службе бавио се предузетништвом.
Политички живот уреди
Учествовао је на неуспелим изборима за председника Републике Србије 21.9.1997. где је као представник Социјалдемократије освојио 100.523 гласа, тј. 2,43%. На поновљеним изборима 7.12.1997. освојио је 115.850 гласова тј. 3,04%. Учествовао је и на првим неуспелим изборима за председника Републике Србије 29.9.2002. где је освојио 26.050 гласова односно 0,72%.
Секс афера уреди
Чим се кренуло са првим резултатима на пољу борбе против корупције и криминала намештена му је „секс афера“ са портпаролком Социјалдемократије Љиљаном Несторовић, за коју је суд доказао да је намештена.[3] Захваљујући тој афери је смењен са места потпредседника Владе Републике Србије. Социјалдемократији је одузето девет мандата у Парламенту, тј. странка се поделила на два крила: Обрадовићево и Орлићево, из којег је настала Социјалдемократска партија.
Смрт уреди
Након краће болести, Вук Обрадовић је преминуо 13. фебруара 2008. године у Београду.
Извори уреди
- ^ „Knjiga o deliktu mišljenja”. Hereticus. Архивирано из оригинала 01. 12. 2008. г. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ „Ni oficir, ni džentlmen”. News.beograd.com. 13. 5. 2001. Приступљено 13. 3. 2012.
- ^ „Ljiljana Nestorović: Lepo je što sam srela mog Mišu”. story.rs. 5. 12. 2011. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2012.
