Гарадок

Гарадок
*Гарадок; Городок*
Гарадок; Гарадок; Городок
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Белорусија
Област	Витепска област
Рејон	Гарадочки рејон
Основан	први помен током XIII века
Статус града	1772.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	12.300 (процена)
Географске карактеристике
Координате	55° 28′ 00″ С; 29° 59′ 00″ И / 55.466667° С; 29.983333° И
Временска зона	UTC+3
	Гарадок Гарадок на карти Белорусије
Поштански број	211573
Позивни број	+375 2139
Регистарска ознака	2

Гарадок или Городок (блр. Гарадок; рус. Городок) град је у северном делу Републике Белорусије. Административно припада Гарадочком рејону чији је уједно и административни центар у Витепској области.

Према процени из 2014. у граду је живело око 12.300 становника.

Географија уреди

Гарадок је смештен на обалама реке Усисе (или Горожанке, леве притоке реке Обаљ) и Лугавског језера, на око 29 км северно од административног центра области града Витепска. Важан је железнички и друмски центар на међународним трасама које повезују градове Витепск у Белорусији и Невељ у Русији.

Историја уреди

У историјским изворима Гарадок се по први пут помиње у летописима из прве половине XIII века као «Градић у близини Полацка», а у вези са битком између полацких и литванских кнежева за превласт у том крају. Касније се помиње и на појединим картама из 1579. године.

Све до XVI века насеље је било делом Језеришченског округа, а окружним центром постаје крајем XVI века након пропасти утврђења у Језјаришчу. У исто време у насељу је подигнуто и утврђење. На карти Томаша Маковског из 1613. године Гарадак се означава као насељено место у границама Витепског војводства Велике Литванске Кнежевине.

Након прве поделе Пољске 1772. Гарадок постаје делом Руске Империје, и већ 9. јула исте године административно бива уређен као градско насеље. У прве четири године руске власти прво је био делом Полацке губерније, потом Белоруске (1796—1802) и на послетку Витепске губерније (од 1802).

Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у граду су живела 5.023 становника, а у етничком смислу највише је било Јевреја (3.411) и Белоруса (1.297), док је Руса било занемариво мало (свега 249).^[1]

Након Октобарске револуције 1919. град је постао делом Руске СФСР, али се у њеним границама није дуго задржао пошто је 17. јула 1924. и службено постао делом новоосноване Белоруске ССР. Исте године постао је рејонски центар у Витепској области.

Током Другог светског рата град јебио под окупацијом фашистичке Немачке од 9. јула 1941. па до 24. децембра 1943. када је ослобођен од стране совјетске армије.

Становништво уреди

Према процени, у граду је 2014. живело 12.300 становника.

Кретање броја становника
1979.	1989.	1999.	2009.	2014.
12.263^[2]	14.338	14.338	12.968	12.300

Види још уреди

Референце уреди

^ Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей
^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.

Литература уреди

Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. 2005. ISBN 978-985-11-0330-6.. ISBN 978-985-11-0302-3.

Спољашње везе уреди

[1] Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей

[CP-2] „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.

[1]

[2]