Говор (дијалектологија)
Говор или субдијалект (субдијалек(а)т, од латинског префикса sub- / "под" и грчког појма διάλεκτος / "разречје") је дијалектолошки појам којим се означава језичка варијететска подгрупа у оквиру одређеног дијалекта. Подела неког дијалекта на субдијалекте, односно говоре проистиче из локалних језичких посебности, које постоје на различитим подручјима у оквиру граница тог дијалекта. Поред основног дијалектолошког груписања по припадности матичном дијалекту, говори (субдијалекти) се могу груписати и према демолингвистичким критеријумима, у склопу проучавања свих говора, односно субдијалеката који су заступљени на некој проучаваној територији, независно од њихове припадности различитим матичним дијалектима.[1]
У стручној литератури и публицистици, за говоре (субдијалекте) се неретко употребљава и термин "поддијалекти" (са два "д").[2]
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Ивић, Павле (1956). Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје (1. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta.
- Ћорић, Божо (1991). „Из дијалектолошке терминологије (наречје, дијалекат, говор)”. Књижевност и језик. 38 (1): 73—77.