Горња Трешњевица

Горња Трешњевица је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 410 становника.

Горња Трешњевица
Црква у Горњој Трешњевици
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2011.Пад 410
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 00″ С; 20° 33′ 00″ И / 44.216666° С; 20.55° И / 44.216666; 20.55
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина390 m
Горња Трешњевица на карти Србије
Горња Трешњевица
Горња Трешњевица
Горња Трешњевица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Овде се налази Запис јасен код цркве (Горња Трешњевица). Црква је изграђена 1935, међу приложницима је био и Александар I Карађорђевић.[1]

Демографија уреди

 
Река у Горњој Трешњевици

У насељу Горња Трешњевица живи 495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (45,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века је становништво више него преполовљено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.546
1953. 1.497
1961. 1.438
1971. 1.159
1981. 943
1991. 704 655
2002. 583 621
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
578 99,14%
Југословени
  
1 0,17%
непознато
  
3 0,51%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Знаменити људи уреди

У селу Горња Трешњевица, у породици Стевана Божића и супруге му Даринке, рођен је Сретен Божић знаменити писац, антрополог[5], хуманиста и борац за права аустралијских Абориџина познат под именом Б. Вонгар (енгл. B. Wongar).

Референце уреди

  1. ^ "Време", 6. септ. 1935
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Абориџини у књизи Сретена Божића Вонгара, Глас јавности од 27. јануара 2011. година, Приступљено 20. априла 2011.

Спољашње везе уреди