Горња Црнућа
Горња Црнућа је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 175 становника. Удаљено је 22 км од Горњег Милановца. Налази се поред пута за Крагујевац, на подручју Горње Груже и на јужним падинама планине Рудник, на надморској висини од 560 до 700 м. Захвата површину од 1.432 ха.[1]
Горња Црнућа | |
|---|---|
 Школска зграда | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  175 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 04′ 00″ С; 20° 35′ 00″ И / 44.066666° С; 20.583333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 603 m |
.svg)  Горња Црнућа Горња Црнућа на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Црнући (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Милисаву Ђорђевићу и Милошев конак.
Историјат уреди
Челник Радич Поступовић био је власник овог села током средњовековне Србије. Године 1429. подарио га је својој задужбини, манастиру Враћевшници. У овом селу он је имао и сопствени двор.[1]
Горња и Доња Црнућа раније су била спојена у једно село под називом Црнућа, успостављено надомак предсловенског насеља. Основано је на месту познатом као Градина, на којем су пронађени и остаци Јерининог града. Црнућа се у списима најраније појављује 1429. године и то у повељи деспота Ђурађа Бранковића. Насеље какво данас познајемо настало је крајем 18. и почетком 19. века. Постоји легенда да је на јужним обронцима Рудника, близу реке Груже, постојало село Белућа и да је из њега у Косовски бој кренуло 77 ратника од којих ниједан није преживео. Све удовице и мајке преминулих ратника су се обукле у црно и од тада је Белућа постала Црнућа.[2]
Пред турском најездом становништво се делом иселило а делом повукло према планини Руднику. По ослобођењу од Турака становници су се из планине спуштали ка долини и тако су настала два села.[1]
На брду Градина (тј. у Јеринином граду, како га народ зове) налази се археолошко налазиште.[1]
У селу је рођен игуман манастира Моравци Герасим Ђорђевић – Хаџи Ђера, организатор Првог српског устанка, кога су Турци убили у сечи кнезова 1804. године.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 141 ратника. Погинуло их је 66 а 75 је преживело.[1]
Демографија уреди
У пописима село је 1910. године имало 629 становника, 1921. године 624, а 2002. године тај број је спао на 231.[1]
У насељу Горња Црнућа живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,1 година (50,9 код мушкараца и 51,3 код жена). У насељу има 86 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 7 | 4 | ||
| 75—79 | 6 | 12 | ||
| 70—74 | 18 | 19 | ||
| 65—69 | 13 | 12 | ||
| 60—64 | 7 | 9 | ||
| 55—59 | 5 | 4 | ||
| 50—54 | 10 | 8 | ||
| 45—49 | 9 | 10 | ||
| 40—44 | 4 | 7 | ||
| 35—39 | 9 | 1 | ||
| 30—34 | 4 | 4 | ||
| 25—29 | 5 | 6 | ||
| 20—24 | 8 | 5 | ||
| 15—19 | 4 | 7 | ||
| 10—14 | 5 | 4 | ||
| 5—9 | 5 | 5 | ||
| 0—4 | 0 | 2 | ||
| Просек : | 50,9 | 51,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 109 | 27 | 69 | 12 | 1 | 0 |
| Женски | 109 | 14 | 67 | 26 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 218 | 41 | 136 | 38 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 55 | 42 | 0 | 1 | 4 |
| Женски | 30 | 24 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 85 | 66 | 0 | 1 | 5 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 2 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 4 | 1 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 2 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Слике уреди
-
Старо домаћинство у Горњој Црнући -
Помоћне зграде сеоског домаћинства -
-
-
-
-
-
-
-
Градина -
Градина -
Градина
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Познате личности уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 178.
- ^ Мандић, Ирена; Брајовић, Милан; Марушић, Александар (2020). Конак кнеза Милоша у Горњој Црнући. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 8. ISBN 978-86-82877-87-5.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
