Горње Трњане

насеље у граду Лесковац, Јабланички округ, Србија

Горње Трњане је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 200 становника.

Горње Трњане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 200
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 21″ С; 21° 53′ 13″ И / 42.955833° С; 21.886833° И / 42.955833; 21.886833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина275 m
Горње Трњане на карти Србије
Горње Трњане
Горње Трњане
Горње Трњане на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Положај села

уреди

Горње Трњане налази се западно од Лесковца испод брда Било које је смештено јужно од насеља а поред Шуманског пута. Због оваквог положаја називају га и „Трњане под рид”.

Воде

уреди

Кроз атар села протиче текућица Мала бара која се улива у Голему бару у атару села Д. Трањана. Голема бара састављена је од вода које истичу из Влашке баре или Влашког рита који се налазу у атару Горњег Трњана. На саставу ових потока постојало је сеоско пераљиште (жене на том делу прале рубље) и „топило” где се топила конопља. У неким извроима оно се наводи и као „горњотрњанско топило”.

У атару села постоји неколико извора или кладенаца. Њих мештани користе као изворе пијаће воде. Налазе се на локалитетима Цер, Чукар, Голема страна и Јасика. У селу постоји мали број бунара.

Демографија

уреди

У насељу Горње Трњане живи 192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 245
1953. 256
1961. 244
1971. 241
1981. 256
1991. 228 228
2002. 250 256
2011. 215
2022. 200
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
247 98,8%
непознато
  
3 1,2%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Привреда

уреди

Највећи број мештана бави се земљорадњом. Гаје се пшеница, кукуруз, кромпир, паприка и бостан. Поред овога постоје и површине под воћем.

Стока се углавном гаји како би подмирила потребе становништва. Вишак сточарских и земљорадничких производа носи се и продаје пазарним даном у Лесковцу. Мештани су се раније бавили рабаџилуком и препродајом стоке. Раније, када је било више стоке било је и појата ван села.

Раније је у селу радило неколико занатлија: кројача, зидара, ковача и ужара.

Становници су се некада бавили и приватним пословима шпедитера, вуновлачара, зидара, најамних радника итд.[4]

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Ђорђевић, Драгутин (1980). Лесковачки зборник XX. Лесковац: Народни музеј у Лесковцу. 

Спољашње везе

уреди