Градо
Градо (итал. Grado, словен. Градеж, у месном говору Gravo) град је у североисточној Италији. То је познати градић округа Горица у оквиру италијанске покрајине Фурланија-Јулијска крајина.
| Градо Grado | |
|---|---|
 Градо | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Италија |
| Регија | Фурланија-Јулијска крајина |
| Покрајина | Горица |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 8.614 |
| — густина | 75,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 40′ 40″ С; 13° 23′ 41″ И / 45.677778° С; 13.394722° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 2 m |
| Површина | 114,06 km2 |
  Градо Градо на карти Италије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Силвана Оливото |
| Поштански број | 34073 |
| Позивни број | 0431 |
| Веб-сајт | |
| www.comune.grado.go.it | |
Градо се сматра најсевернијим градом на Јадрану. Некада рибарско насеље данас је познато приморско летовалиште.
Природне одлике уреди
Град Градо налази се у североисточном делу Италије, 50 км западно од Трста, седишта покрајине. Градо се сматра најсевернијим градом на Јадрану, а позадини се пружа мочварно подручје источне Падске низије. Код Града се речица Нотисоне улива у море.
Градо је изграђен у облати мочваре. Због исушивања кроз насеље је прокопано више канала, па град личи на „малу Венецију“.
Историја уреди
Као приморски град, ово место је почело да добија на значају током 5. века, у време вараварских упада у северну Италију, када је почело да служи као прибежиште избеглицама из угоржених градова у залеђу. Када су Лангобарди заузели оближњу Аквилеју, тадашњи аквилејски митрополит Павлин се 568. године склонио у Градо. Од тог времена, ово место је постало резиденција аквилејских митрополита, који су се временом прозвали и патријарсима. Пошто је насупрот њима накнадно обновљена и супарничка јурисдикција у старој Аквилеји, градешки огранак Аквилејске патријаршије је временом постао познат и као Градешка патријаршија, која је постојала све до 1451. године.[1]
Становништво уреди
Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 8.462 становника.[2]
| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 5.896 | 6.005 | 8.733 | 9.666 | 10.043 | 9.808 | 9.073 | 8.728 | 8.462 |
Градо данас има око 8.500 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија број градског становништва стагнира.
Партнерски градови уреди
Галерија уреди
-
Црква св. Евфемије -
Градско купалиште -
Вила Бјанки -
Марина у Граду
Референце уреди
- ^ Meyendorff 1989.
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.
Литература уреди
- Krahwinkler, Harald (2005). „Patriarch Fortunatus of Grado and the Placitum of Riziano” (PDF). Acta Histriae. 13 (1): 63—78.
- Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Nicovich, John Mark (2009). „The poverty of the Patriarchate of Grado and the Byzantine-Venetian Treaty of 1082”. Mediterranean Historical Review. 24 (1): 1—16.
