Гребен (планина)

планина

Гребен је крашка планина која се налази у југоисточној Србији, недалеко од Димитровграда и Пирота, крај Звоначке Бање. Простире се у дужини од око 10km, од планине Руј на југоистоку, до Влашке планине, са којом формира атрактивни кањон Јерме, на северозападу. Највиши врх јој је Бежениште (1338m нмв), а сама планина је безводна и огољена са ретким шумама.

Гребен
Географске карактеристике
Највиша тачкаБежениште
Ндм. висина1338 m
Координате42° 56′ 54″ С; 22° 38′ 29″ И / 42.948333° С; 22.641389° И / 42.948333; 22.641389
Географија
Гребен на карти Србије
Гребен
Гребен
Државе Србија

Планина представља дугачки и узани масив који је у завршном горњем делу назубљена стеновита маса, са неколико већих вршака и једним компактнијим делом где је највиши врх, до кога због тога није лако доћи. Масив је у доњем делу обрастао шумом, углавном буковом. Изнад шуме, камени масив је карактеристичног облика,због чега је препознатљив издалека. Југозападна страна масива, која се види из Звоначке бање, изразитих је и окомитих стена, док се на супротној источној страни шуме уздижу до високо уз стене. У подгорини масива су и стрме ливаде, где сусмештена насеља, представљена добрим делом напуштеним и оронулим кућама. Источна подгорина гребена назива се Подгребен.

Од Беженишта гребен се спушта на обе стране, према кањону Јерме, до висине од 1 000 m, односно на другој страни, пратећи узводно ток Јерме до границе са Бугарском, где је на самој граници врх Голеш (1 156 m).

Успон на највиши врх Гребена планинари изводе са две стране, са североисточне, од села Поганова, преко села Драговите, или са супротне, југозападне стране, од села Трнских Одораваца.[1]

На њеним обронцима, налазе се манастири из 14. века:

Литература уреди

  • „Планине, природне лепоте и манастири око Звоначке Бање“ („Планинарски гласник“, бр. 54, јесен 2008)
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 


 
Поглед са планине Руј: први ред Гранични камен Ветрен и Асаново кале,  други ред Влашка планина (Паница) и Гребен планина (Преџа),  трећи ред Стара Планина (Миџор)

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Делибашић, Томица (2019). Планине и врхови Балкана. ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије.