Дворски комплекс на Дедињу
Дворски комплекс на Дедињу простире се на имању од 134 хектара, на највишем брежуљку овог београдског насеља, Дедиње. Дворски комплекс је направљен личним средствима и по налогу Краља Александра I, у периоду од 1924. до 1937. године. У оквиру дворског комплекса налазе се две примарне резиденције: Краљевски двор и Бели двор, као и дворска капела Светог Андреја Првозваног.
Историјат уреди
Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године и био је дом Краља Александра I и Краља Петра II. Данас је објекат дат на коришћење принцу Александру и његовој породици од стране владе Савезне Републике Југославије. Република Србија је правни сукцесор тог уговора и објекат је њеном власништву, док принц са својом породицом живи у њему.[1]
Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома, и која је саграђена по узору на цркву манастира Св. Андреја на Тресци, задужбину Краља Вукашина. Око Двора су подигнуте перголе, парковске терасе, базени, павиљон и концертна тераса. Из Двора који је на гребену брда, пружа се величанствен поглед на Дедиње, Кошутњачку шуму, Топчидер и Авалу. [2]
Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Престолонаследника Петра (будућег Краља Петра II), Краљевића Томислава и Краљевића Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту. [3]
Иван Мештровић је извајао бројне скулптуре по наруџбини краљевске династије Карађорђевић, посебно краља Александра I Карађорђевића. Међу поруџбине краља Александра убрајају се скулптура сфинге, Милоша Обилића, Марка Краљевића, јунака косовског мита Срђа Злопоглеђа, женске пандане косовским јунацима и друге радове. Дела се данас углавном налазе у оквиру дворског комплекса на Дедињу.[4]
Дворови су окружени парком за чије пројектовање је заслужан пејзажни архитекта Едуард Андре. У оквиру дворског комплекса налазе се и базени и кухиње, сламната кућа и канцеларија Маршалата двора. Овде се налази и богата уметничка збирка.[5]
2013. године је објављена монографија „Дворски комплекс на Дедињу“.[6]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Моравчевић 2018, стр. 31-34.
- ^ admin. „Краљевски двор”. Краљевска породица Србије (на језику: српски). Приступљено 2020-06-23.
- ^ admin. „Бели двор”. Краљевска породица Србије (на језику: српски). Приступљено 2020-06-23.
- ^ Borić, Tijana (2008). „Umetnički opus Ivana Meštrovića u dvorskom kompleksu na Dedinju”. Nasleđe. 9.
- ^ Краљ бирао скупо, Тито волео актове („Вечерње новости“, 27. новембар 2014)
- ^ Ризница забрањеног града („Вечерње новости“, 20. април 2013)
Литература уреди
- Црвенковић, Биљана (2011). „Бахчисарајска фонтана у Краљевском двору на Дедињу”. Архив : часопис Архива Југославије. Београд: Архив Југославије, (Трстеник : M – GRAF). XII (1—2): 99—113. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено 15. 11. 2021. COBISS.SR 1024914829 COBISS.SR 167385863
Спољашње везе уреди
- Презентација Краљевске палате у оквиру званичне презентације Престолонаследника Александра II
- Тајне двора Карађорђевића
- Држава Србија више неће да плаћа дворски комплекс („Блиц“, 5. јануар 2012)
