Деполаризација

хемијски и физички процес

У биологији, деполаризација је промена унутар ћелије током које иста пролази промену у дистрибуцији електричног набоја — резултујући с мање негативног набоја унутар ћелије. Деполаризација је есенцијална за функцију многих ћелија, комуникацију између ћелија, те свеукупну физиологију организма.

Акциони потенцијал у неурону, показује деполаризацију, у којој је ћелијин унутрашњи набој постао мање негативан (више позитиван); и реполаризацију, где се унутрашњи набој враћа на више негативну вредност

Већина ћелија у вишим организмима одржава унутрашње окружење које је негативно набијено релативно у односу на екстеријер ћелије. Ова разлика у набоју се зове ћелијин мембрански потенцијал. У процесу деполаризације, негативни унутрашњи набој ћелије привремено постаје више позитиван (мање негативан). Ова промена из негативног у више позитиван мембрански потенцијал јавља се током неколико процеса, укључујући акциони потенцијал. Током акционог потенцијала, деполаризација је толико велика да разлика потенцијала на мембрани ћелије кратко реверзује поларитет, тако да унутрашњост ћелије постаје позитивно набијена.

Промена у набоју типично се јавља услед инфлукса јона натријума у ћелију, иако може да буде посредована инфлуксом било које врсте катјона или ефлуксом било које врсте анјона. Супротан процес од деполаризације се зове хиперполаризација.

Употреба термина „деполаризација” у биологији разликује се од употребе истог у физици. У физици се односи на ситуације у којима било која форма поларитета мења своју вредност на вредност нуле (дословно значење речи).

Деполаризације се понекад назива „хипополаризација”.[1][2][3]

Референце уреди

  1. ^ Zuckerman, Marvin (1991). Psychobiology of Personality. Cambridge University Press. ISBN 9780521359429. 
  2. ^ Gorsuch, Joseph W. (1993). Environmental Toxicology and Risk Assessment: 2nd volume. ASTM International. ISBN 9780803114852. 
  3. ^ A., Persinger, Michael; M., Lafrenie, Robert (1. 1. 2014). „The Cancer Cell Plasma Membrane Potentials as Energetic Equivalents to Astrophysical Properties”. International Letters of Chemistry, Physics and Astronomy (на језику: енглески). 36. ISSN 2299-3843. doi:10.18052/www.scipress.com/ILCPA.36.67. Архивирано из оригинала 09. 07. 2018. г. Приступљено 07. 06. 2018. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди