Деценија
Деценија или десетлеће (од грчког дека (δέκα [déka] — десет; док је десетлеће настало комбиновањем речи десет и лето, што је архаичан израз за годину) временски је интервал који траје 10 година.
Десетлеће може бити било који период од десет година, али је ипак одомаћено да се године рачунају од прве па до десете. Тако имамо да се за године у распону од 1. до 10. каже да су прва деценија, од 1901. до 1910. су прва деценија двадесетог века, а од 2001. до 2010. прва деценија трећег миленијума. Ово стога што није постојала нулта година.
Поред ових, понекад се користи израз декада. Међутим, декада је период од десет дана. У француском револуционарном календару је декада од десет дана била замена за седмицу.[1][2][3]
Употреба уреди
Сваки период од десет година је „деценија“.[4] На пример, изјава да је „током своје последње деценије Моцарт истраживао хроматску хармонију до степена ретког у то време“ само се односи на последњих десет година живота Волфганга Амадеуса Моцарта без обзира на то које су календарске године обухваћене. Такође, 'прва деценија' живота особе почиње на дан њеног рођења и завршава се на крају њене 10. године живота када навршава 10. рођендан; друга деценија живота почиње са њиховом 11. годином живота (током које се обично још увек назива „10”) и завршава се на крају њихове 20. године живота, на њихов 20. рођендан; слично томе, трећа деценија живота, када је неко у двадесетим годинама, почиње са 21. годином живота, и тако даље, са наредним деценијама живота на сличан начин описаним позивањем на десетине цифре старости.
0-9 деценија уреди
Најраспрострањенији метод за деноминацију деценија је груписање година на основу њихових заједничких десетица, од године која се завршава на 0 до године која се завршава на 9 – на пример, период од 1960. до 1969. је 1960-е,[5] а период од 1990. до 1999. су 1990-e године. Понекад се помиње само део десетице (’60-е или шездесете, и ’90-е или деведесете), иако то може оставити нејасноће на који век се мисли. Међутим, овај метод груписања деценија не може се применити на деценију која је непосредно претходила 10. години, јер није било године 0.
Нарочито у 20. веку, деценије од 0 до 9 почеле су да се помињу са повезаним надимцима, као што су „свингинг сиктис“ (1960-их), „ратне четрдесете“ (1940-е и „роаринг твентис“ (1920-е). Ова пракса се повремено примењује и на деценије ранијих векова; на пример, позивајући се на 1890-е као на „геј деведесете” или „несташне деведесете”.
1-до-0 деценија уреди
Ређи приступ групише године од почетка нове календарске ере,[6] али се често представља користећи „господње“,[7][8] да би се означиле узастопне деценије од године која се завршава на 1 до године која се завршава на 0, са годинама 1–10 описаним као „прва деценија“, годинама 11–20 „друга деценија“ и тако даље; касније деценије се чешће описују као „N-та деценија М-тог века“ (користећи стриктно тумачење 'века').[а] На пример, „друга деценија 12. века“. (sic);[9] „Последња деценија тог века“;[10] „1. деценија 16. века“;[11] „трећа деценија 16. века“;[12] „прва деценија 18. века“.[13] Ово деценијско груписање се такође може експлицитно идентификовати; на пример, „1961–1970“;[14] „2001–2010“;[15] „2021–2030“.[16] Календарска ера пре нове ере завршила се са 1. годином пре нове ере, а календарска ера нове ере почела је следеће године, 1. нове ере. Није било године 0.
| Година | 1 | 2 | 3 | ... | 9 | 10 | 11 | 12 | ... | 19 | 20 | ... | 2000 | 2001 | 2002 | ... | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | ... | 2019 | 2020 | 2021 | 2022 | ... | 2029 | 2030 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 0-до-9 декаде | 0-е | 10-е | ... | 2000-е | 2010-е | 2020-е | ... | |||||||||||||||||||||
| 1-до-0 декаде | 1. деценија 1. века | 2. деценија 1. века | ... | 1. деценија 21. века | 2. деценија 21. века | 3. деценија 21. века | ||||||||||||||||||||||
Јавна употреба две методе уреди
Анкета YouGov-а спроведена је 2. децембра 2019. године, у којој су 13.582 одрасле особе у Сједињеним Државама питане: „Шта мислите када ће наредна деценија почети и завршити се?“ Резултати су показали да је 64% одговорило да ће „следећа деценија“ почети 1. јануара 2020. и завршити се 31. децембра 2029. (метод од 0 до 9); 17% је одговорило да ће „следећа деценија“ почети 1. јануара 2021. и завршити се 31. децембра 2030. (метода 1 према 0); 19% је одговорило да не зна.[17]
Види још уреди
Напомене уреди
- ^ There are two ways of thinking about when a century begins and ends. The "strict" viewpoint counts centuries from −01 to −00, while the "popular" viewpoint counts centuries from −00 to −99. For example, the "first decade of the 19th century" may mean either 1801–1810 (if used in "strict" terms) or 1800–1809 (if used in "popular" terms). See century for more information.
Референце уреди
- ^ „Деценија”. Veliki rečnik. 15. 1. 2017. Приступљено 16. 2. 2018.
- ^ Јовановић, Милан (10. 4. 2013). „Како се снаћи у временским прорачунима”. Slideshare. Приступљено 16. 2. 2018.
- ^ „Рачунање времена”. Shtreber. Приступљено 16. 2. 2018.
- ^ „Decade”. Lexico. 2020. Архивирано из оригинала 09. 02. 2020. г. Приступљено 2020-02-26.
- ^ „1960s”. DEFINITIONS. Приступљено 3. 1. 2022.
- ^ „Anno Domini”. Merriam Webster Online Dictionary. Merriam-Webster. 2003. Приступљено 4. 10. 2011. „Etymology: Medieval Latin, in the year of the Lord”
- ^ „Online Etymology Dictionary”. Приступљено 4. 10. 2011.
- ^ Blackburn & Holford-Strevens 2003, стр. 782 "since AD stands for anno Domini, 'in the year of (Our) Lord'"
- ^ 1837 HALLAM Hist. Lit. I. i. 19. The Compact Edition of the Oxford English Dictionary.
- ^ 1878 DOWDEN Stud. Lit. I. The Compact Edition of the Oxford English Dictionary.
- ^ „Catalogue of Illuminated Manuscripts”. British Library. Архивирано из оригинала 29. 06. 2022. г. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ „Illuminated Manuscripts from the Collection of Maurice Burrus (1882–1959)”. CHRISTIE'S. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ „French harpsichord music in the first decade of the 18th century”. Oxford Academic. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ „Past Poets Laureate: 1961–1970”. The Library of Congress. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ „Milestones 2001–2010”. United Nations. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ „Solar Eclipses: 2021–2030”. NASA. Приступљено 24. 2. 2020.
- ^ „In recent years, there has been debate around when a decade begins and ends. When do you think the next decade will begin and end?”. YouGov. Приступљено 21. 12. 2019.
Литература уреди
- 1837 HALLAM Hist. Lit. I. i. 19. The Compact Edition of the Oxford English Dictionary.
- Barbour, Julian (1999). The End of Time: The Next Revolution in Our Understanding of the Universe. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514592-2.
- Craig Callendar, Introducing Time, Icon Books, 2010, ISBN 978-1-84831-120-6
- Das, Tushar Kanti (1990). The Time Dimension: An Interdisciplinary Guide. New York: Praeger. ISBN 978-0-275-92681-6. – Research bibliography
- Davies, Paul (1996). About Time: Einstein's Unfinished Revolution. New York: Simon & Schuster Paperbacks. ISBN 978-0-684-81822-1.
- Feynman, Richard (1994) [1965]. The Character of Physical Law. Cambridge (Mass): The MIT Press. стр. 108–126. ISBN 978-0-262-56003-0.
- Galison, Peter (1992). Einstein's Clocks and Poincaré's Maps: Empires of Time. New York: W.W. Norton. ISBN 978-0-393-02001-4.
- Benjamin Gal-Or, Cosmology, Physics and Philosophy, Springer Verlag, 1981, 1983, 1987, ISBN 0-387-90581-2.
- Charlie Gere, (2005) Art, Time and Technology: Histories of the Disappearing Body, Berg
- Highfield, Roger (1992). Arrow of Time: A Voyage through Science to Solve Time's Greatest Mystery. Random House. ISBN 978-0-449-90723-8.
- Landes, David (2000). Revolution in Time. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00282-1.
- Lebowitz, Joel L. (2008). „Time's arrow and Boltzmann's entropy”. Scholarpedia. 3 (4): 3448. Bibcode:2008SchpJ...3.3448L. doi:10.4249/scholarpedia.3448
. - Mermin, N. David (2005). It's About Time: Understanding Einstein's Relativity
. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12201-4. - Morris, Richard (1985). Time's Arrows: Scientific Attitudes Toward Time . New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-61766-0.
- Penrose, Roger (1999) [1989]. The Emperor's New Mind: Concerning Computers, Minds, and the Laws of Physics. New York: Oxford University Press. стр. 391—417. ISBN 978-0-19-286198-6. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- Price, Huw (1996). Time's Arrow and Archimedes' Point. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511798-1. Приступљено 9. 4. 2011.
- Reichenbach, Hans (1999) [1956]. The Direction of Time. New York: Dover. ISBN 978-0-486-40926-9.
- Rovelli, Carlo (2006). What is time? What is space?. Rome: Di Renzo Editore. ISBN 978-88-8323-146-9. Архивирано из оригинала 27. 1. 2007. г.
- Rovelli, Carlo (2018). The Order of Time. New York: Riverhead. ISBN 978-0735216105.
- Stiegler, Bernard, Technics and Time, 1: The Fault of Epimetheus
- Roberto Mangabeira Unger and Lee Smolin, The Singular Universe and the Reality of Time, Cambridge University Press, 2014, ISBN 978-1-107-07406-4.
- Whitrow, Gerald J. (1973). The Nature of Time. Holt, Rinehart and Wilson (New York).
- Whitrow, Gerald J. (1980). The Natural Philosophy of Time. Clarendon Press (Oxford).
- Whitrow, Gerald J. (1988). Time in History. The evolution of our general awareness of time and temporal perspective . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285211-3.
- Taff, Lawrence G. (1985). Celestial Mechanics: A Computational Guide for the Practitioner. New York: John Wiley & Sons. стр. 103. ISBN 978-0-471-89316-5.
- U.S. Naval Observatory Nautical Almanac Office and Her Majesty's Nautical Almanac Office (2010). Astronomical Almanac for the year 2011. Washington: U.S. Government Printing Office. стр. C2, L8.
- Astronomical Almanac for the Year 2011. Washington and Taunton: U.S. Government Printing Office and the U.K. Hydrographic Office. 2009. стр. M18 (Glossary). Архивирано из оригинала 19. 08. 2017. г. Приступљено 25. 07. 2017.
- Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499.
- Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481.
Спољашње везе уреди
- Definition from Etymology Online
- Different systems of measuring time
- Time in the Internet Encyclopedia of Philosophy, by Bradley Dowden.
- Le Poidevin, Robin (зима 2004). „The Experience and Perception of Time”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 9. 4. 2011.