Дејан Алексић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Дејан Алексић (рођен 1. маја 1972) српски је књижевник. На књижевну сцену ступа средином деведесетих, са првим објављеним делом у 22. години. Побеђује на Фестивалу поезије младих у Врбасу 1995. године. Његове песме су уврштене у бројне зборнике и антологије, а превођен је на енглески, немачки, норвешки, бугарски, грчки, македонски, мађарски, словачки, словеначки и русински језик.
Дејан Алексић | |
---|---|
Живи у Краљеву и ради као уредник за поезију у књижевном часопису Повеља.
Поезија и књижевни стилУреди
Поезија Дејана Алексића најчешће се карактерише као неосимболистичка, иако је ово сврставање одвише грубо за специфични израз његових дела. Сам аутор као изворишта своје поезије наводи песнике симболистичке оријентације као што су Јован Дучић, Милан Ракић, Иван Лалић и Бранко Миљковић, иако тематски и стилски опсег његових дела надилази оквире симболизма и неосимболизма. Врло често користи класичне форме и облике са посебним интересовањем везаним за питање односа форме и садржине, што се посебно огледа у потреби да пише у везаном стиху, иако то није чест случај са ауторима млађе генерације. Везани стих као једна од основних карактеристика Алексићеве поезије надграђује се и истиче по својој јединственој сложености која се огледа у бројним опкорачењима на неочекиваним позицијама као и каталептичким одступањима, што води отежавању повезивања семантичких целина које су често испрекидане и бројним инверзијама, семантичким рогобатностима и уметнутим реченицама, што отежава читање, али га и уздиже на виши ниво. Специфичност Алексићевог израза огледа се и у богатству ерудиције као и у суптилности бројних симбола и метафора остварених са изразитим версификаторским умећем, док се на идејном плану истичу теме метафизичких димензија изражене кроз свакодневне ситуације, кроз опозицију мало/велико, банално/трансцедентално.
Књижевност за децуУреди
Дејан Алексић је посебно афирмисан као књижевник за децу и сматра се наследником Душка Радовића, Драгана Лукића, Драгана Ђорђевића и Љубивоја Ршумовића. Добитник је Награде Змајевих дечјих игара 2008. за изузетан стваралачки допринос књижевном изразу за децу. Аутор је неколико позоришних текстова за децу и заступљен је у читанкама за основну школу. Његове песме представљају праве језичке игре које карактерише супротстављање појмова, персонификовање предмета и појава, као и груписање израза по звуку, при чему се гради јединствени сплет елемената баладичности, хумора, пародичности и игре изражених кроз занимљиве, неочекиване и свеже риме које подстичу машту, разиграност и смисао за лепо. Што се тиче саме идеје водиље када је књижевност за децу у питању, Алексић закључује да је идеални песник за децу онај који би успео да синтетише стваралаштво Васка Попе и Душка Радовића због његовог специфичног односа према најмлађима. Наиме, Радовић не посматра децу као непотпуна бића и не спушта се на дечји ниво када пише за децу, већ се, напротив, на њега уздиже, што је умногоме утицало на Алексићево стваралаштво за одрасле уносећи у њега свежину и јединствени угао перцепције.
НаградеУреди
- Бранкова награда, за књигу песама Потпуни говор, 1996.
- Просветина награда, за књигу песама Свагдашњи час, 2000.
- Награда „Матићев шал”, за књигу песама Свагдашњи час, 2000.
- Награда „Српско перо”, за причу „Зелена неба госпође Јадвиге”, 2002.
- Награда Радио Београда, за причу „Наранџасти слон”, 2004.
- Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за књигу Пустоловине једног зрна кафе, 2005.
- Награда „Невен”, за књигу Пустоловине једног зрна кафе, 2005.
- Награда „Гомионица”, за књигу Пустоловине једног зрна кафе, Бања Лука 2005.
- Награда „Бранко Миљковић”, за књигу песама После, 2005.
- Награда „Невен”, за књигу На пример, 2007.
- Награда „Бранко Ћопић”, за књигу песама Довољно, 2008.
- Награда Змајевих дечјих игара, за изузетан допринос савременом изразу у књижевности за децу, 2008.
- Награда „Златна струна”, за песму „Вече”, 2009.
- Награда „Борислав Пекић”, за рукопис драме Вина и пингвина, 2010.
- Награда „Меша Селимовић”, за књигу песама Једино ветар, 2012.
- Награда „Дечја књига године” Београдског сајма књига, за књигу Кога се тиче како живе приче, 2013.
- Награда „Ристо Ратковић”, за књигу песама Бити, 2014.
- Змајева награда, за књигу песама Бити, 2014.
- Награда „Мали принц”, за роман Ципела на крају света, 2015.
- Награда „Плави чуперак”, за роман Ципела на крају света, 2015.[1]
- Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за роман Ципела на крају света, 2015.[2]
- Награда „Раде Обреновић”, за књигу Чудесни доживљаји Азбучка Првог у тридесет слова, 2015.
- Награда „Кондир Косовке девојке”, 2016.
- Награда „Мирослав Антић”, за књигу песама Радно време раја, за 2018.[3]
- Награда „Васко Попа”, за књигу песама Радно време раја, за 2018. [4].
- Награда „Милош Црњански”, за роман Петља, 2022.[5]
- Награда „Гордана Брајовић”, за књигу Мало-мало па слон, 2022.[6]
- Награда „Душан Радовић”, за књигу Мало-мало па слон, 2022.[7]
- Награда „Златни кључић”, за целокупно стваралаштво, 2022.[8]
- Награда „Владан Десница”, за најбољи роман објављен 2021. године, 2022.[9]
ДелаУреди
- Књиге песама
- Потпуни говор (1995) Бранкова награда
- Доказивање сенке (1996)
- Свагдашњи час (2000) Просветина награда, награда „Матићев шал”
- Собна митологија (2003)
- После (2005) награда „Бранко Миљковић”
- Довољно (2008) награда САНУ из Фонда „Бранко Ћопић”
- Једино ветар (2011) награда „Меша Селимовић”
- Бити (2013) Змајева награда Матице српске, награда „Ристо Ратковић”
- У добар час (2016)
- Радно време раја (2018) награда „Васко Попа”, награда „Мирослав Антић”
- Уради сам (2021) награда „Шушњар”
- Књиге за децу
- Дугме без капута, (песме, 2002)
- Пустоловине једног зрна кафе (поема, 2004) награда „Политикин забавник”, награда „Невен”, награда Сајма књига у Бањалуци „Гомионица”
- Кад се разболео Петак (песме, 2006)
- На пример (песме, 2006) награда „Невен”
- Нежна песма о нежном ветру Дувољубу (поема, 2006)
- Божићна прича (поема, 2007)
- Музика тражи уши (кратке приче, 2008) награда Змајевих дечјих игара
- Игрокази (драмске етиде, 2009)
- Стижу блесе, чувајте се (песме, 2010)
- Кога се тиче како живе приче (кратке приче, 2013) награда Сајма књига у Београду, признање White Raven
- Ципела на крају света (роман, 2014) награда „Политикин забавник”, награда „Мали принц”, награда „Плави чуперак”
- Чудесни доживљаји Азбучка Првог у тридесет слова (роман, 2015) награда „Раде Обреновић”
- Бајке плене и са сцене (драмски текстови, 2016)
- Јануар у жирафи (песме, 2018)
- Драма у подруму госпође Јоје (поема, 2019) награда Града НИша за најбољу књигу за децу, награда „Мали принц”
- Фарбање мора (песме, 2020)
- Мало-мало па слон (кратке приче, 2021) награда „Душан Радовић”, награда „Гордана Брајовић”, награда Златни кључић Града Смедерева
Драмски текстови:
- Вина и пингвина (2010)
- Ружно паче, дечија представа (2012)
- Ивица и Марица, дечија представа (2015)
Романи:
- Петља (2021)[10] награда „Милош Црњански”, награда „Владан Десница”
РеференцеУреди
- ^ „Nagrada Plavi čuperak dodeljena Dejanu Aleksiću”. 3. 3. 2016. Приступљено 17. 5. 2022.
- ^ „Vremena za čitanje ne nedostaje - Intervju – Dejan Aleksić, pisac - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2015-01-27. Приступљено 2022-09-23.
- ^ „Награда “Мирослав Антић” уручена Дејану Алексићу”. Скупштина Града Новог Сада. 15. 3. 2019. Приступљено 17. 5. 2022.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Дејану Алексићу награда "Васко Попа"”. www.rts.rs. Приступљено 2022-09-23.
- ^ „Награда „Милош Црњански” Дејану Алексићу за роман „Петља””. Политика. 10. 3. 2022. Приступљено 12. 3. 2022.
- ^ Краљ, М. (10. 3. 2022). „"ГОРДАНА" АЛЕКСИЋУ: Додељена награда за најбољу књигу намењену младим читаоцима”. Вечерње новости. Приступљено 12. 3. 2022.
- ^ „Проглашен први добитник књижевне награде „Душан Радовић””. Град Београд, Секретаријат за информисање. 9. 2. 2022. Приступљено 17. 5. 2022.
- ^ „ДОБИТНИК „ЗЛАТНОГ КЉУЧИЋА“ ДЕЈАН АЛЕКСИЋ”. Смедеревске новине. 28. 2. 2022. Приступљено 17. 5. 2022.
- ^ „Dejan Aleksić prvi dobitnik nagrade Narodne biblioteke Srbije „Vladan Desnica“”. Лагуна. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Петља”. Лагуна. Приступљено 13. 9. 2022.
Спољашње везеУреди
- Milosavljević, Bojana (16. 5. 2003). „Dejan Aleksic - naslednik najboljih”. Ибарске новости. kraljevo.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2020. Приступљено 17. 9. 2019.
- Добио сам награде три Бранка - интервју („Политика“, 22. фебруар 2012)
- Тачно је да сам волео бубњеве („Политика“, 13. август 2013)
- СКД/Дејан Алексић
- Богат је онај коме мало треба („Политика“, 18. фебруар 2015)
- Дејан Алексић и серијал “Књига у Центру” („Круг“, 11. септембар 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2019)
- НАГРАДА ВАСКО ПОПА ОТИШЛА КРАЉЕВАЧКОМ ПЕСНИКУ: Дејан Алексић понео престижно признање („Курир“, 20. јун 2019)
- Дејан Алексић на сајту kcknjizara.rs
- Дејан Алексић на сајту knjizara.com
- Дејан Алексић на сајту издавачке куће „Лагуна“
- Пајкић-Ђорђевић, Војка (16. 5. 2020). „Дејан Алексић: Чим се повашарени свет врати у свом пуном заслепљујућем сјају – ето и нас, да му држимо скуте”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 16. 5. 2020.