Диглосија
Диглосија је појава да у једном друштву постоје два блиско повезана језика, један са високим престижом, који користи влада и који се користи у формалним текстовима, и други без престижа, који је уобичајно говорни (вернекуларни) језик.[1] Диглосија је појава која захвата читаву заједницу, а двојезичност (билингвизам) индивидуална је појава.[2] Пример је стандардни српски, који се сматра за правилан начин говора у Србији и призренско-тимочка дијалекатска област са својим дијалектима и косовско-ресавски дијалекат који су говорни језици становника јужне, централне и источне Србије.
Референце уреди
- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 120. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Д. Танасковић, А. Митровић, Граматика арапског језика, Београд, ЗУНС, 2011, стр. 15